Kreditna kartica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kreditne kartice

Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajućim kreditom) je jedno od bezgotovinskih sredstava plaćanja. Osim plaćanja robe i usluga odloženo (na rate) u zemlji, inostranstvu i preko Interneta, može se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatima ili u bankama.[1]

Kreditna kartica donosi izvanrednu finansijsku fleksibilnost, dostupnost novca i brojne pogodnosti, ali neodgovorno zaduživanje uz tipično visoke kamatne stope može biti veoma opasno. Prosečno američko domaćinstvo duguje preko 9.000 dolara na revolvirajućim kreditnim karticama (koje tipično nose godišnje kamate od 10% i više). Glavne međunarodne kartice su MasterCard, Visa i American Express. U Srbiji postoji i domaća platna kartica DinaCard, koja je naslednik nekadašnje jugoslovenske platne kartice YubaCard. Poznata nebankarska platna kartica je Diners Club.

Princip[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod kartice sa revolvirajućim kreditom, banka svakom korisniku odobrava kreditni limit, u okviru kojeg korisnik može da se zaduži plaćajući robe i usluge kreditnom karticom ili podižući novac na bankomatima. Korisnik ima obavezu da mesečno otplaćuje najmanje deo duga koji je naznačen na mesečnom izvodu kao „minimalna uplata“ (1-10% od iznosa zaduženja, zavisno od ugovora). Deo duga koji korisnik ne izmiri se prenosi u naredni mesec i na to zaduženje se dalje plaća kamata. Korisnik može odjednom platiti i veći deo duga ili ceo dug. Ukupno zaduženje (preneseno iz prethodnog meseca i novonastalo tokom meseca) ne može preći kreditni limit ili će banka odbiti transakciju ili zaračunati posebnu kaznu.

Banke odlučuju da li će odobriti kreditnu liniju i do kog limita na osnovu brojnih faktora, uključujući izveštaj kreditnog biroa, platežnu sposobnost, ukupnu zaduženost drugim kreditima (hipotekarnim, potrošačkim, drugim revolvirajućim, itd.), i brojne druge faktore. Zavisno od toga kolika je konkurencija prisutna na tržištu bankarskih usluga, banke mogu dobrim mušterijama povećati kreditni limit, spustiti kamatnu stopu ili na zahtev oprostiti godišnju naknadu. Banke mogu revidirati kreditni limit i prilikom značajnih finansijskih događaja, poput novog posla, preseljenja, nastanka novog ili likvidacije postojećeg kreditnog zaduženja (recimo, hipoteke), promene bračnog statusa i sl.

Osim svoje osnovne, kreditne funkcije, kreditna kartica može imati i funkcije pogodnosti i lojalnosti za svoje korisnike, što zavisi od politike banke koja je izdala karticu. Tako na primer banka može da omogući korisnicima da plaćaju na odloženo ili na veći broj rata bez kamate, da kupuju na određenim mestima sa značajnim popustom, da besplatno koriste različite usluge (osiguranje, tehnički pregled i sl.). U zemljama sa jakom konkurencijom među bankama, kartice mogu srazmerno potrošnji nuditi milje u programima lojalnosti avio-kompanija ili hotelskih lanaca, poene za posebne „nagrade“ ili „keš bek“ shemu u kojem se izvesni procenat potrošnje (tipično 1%, ili po graduiranoj shemi) vraća, kao kredit na mesečnom izvodu, korisniku koji godinu dana redovno namiruje račune; automatsko besplatno osiguranje prilikom najma automobila ili avionskog ili voznog putovanja kupljenog pomoću kartice, automatsko produživanje proizvođačke garancije na kupljenim proizvodima, pravo na povraćaj novca ukoliko korisnik nije zadovoljan kupljenom robom ili uslugama, i slične pogodnosti (koje podstiču veću potrošnju). Tipično, za korisnika sa datim kreditnim rejtingom, kartica sa više pogodnosti će nositi višu kamatnu stopu. Korisnici sa jačim kreditnim rejtingom se mogu kvalifikovati za kartice koje nude niže kamatne stope i više pogodnosti.

Na iznos korišćenog kredita (što uključuje i novopotrošeni iznos), korisnik kreditne kartice banci plaća mesečnu kamatu koja se dodaje na saldo mesečnog izvoda. Širom sveta, kamate na godišnjem nivou mogu ići od 0% (vremenski ograničene posebne ponude) ili niskih jednocifrenih kamata (za najbolje mušterije) pa sve do 40-50% ili čak i više (za korisnike sa niskim kreditnim rejtingom). Prilikom svakog podizanja gotovine plaća se i jednokratna provizija (nekoliko procenata, moguće uz fiksni minimalni iznos naknade, obično još više za podizanje novca u inostranstvu). Ukoliko banka ponudi „pogodnosne čekove“, instrument koji se može koristiti kao gotovinski ček ali zapravo zadužuje revolvirajuću kreditnu liniju, njihova upotreba se tipično tretira kao podizanje gotovine i podložna je istim provizijama. Kod plaćanja roba ili usluga, korisnik ne plaća nikakvu proviziju, već ona ide na teret prodavca (ove provizije variraju u zavisnosti od delatnosti, uglavnom su 1-3%, moguće uz fiksni minimalni iznos). Banka može obećati i da korisnik neće biti odgovoran za neautorizovane transakcije nastale zbog gubitka kartice, krađe broja ili internetske prevare, već zavisno od ugovora.

Banka može (već zavisno od kartice) odobriti i grejs period, tipično 20 ili 25 dana, što znači da korisnik koji je izmirio prethodni račun u potpunosti, i u tom roku od dana štampanja izvoda izmiri tekući račun u potpunosti, neće platiti nikakvu kamatu na kupovine u datom izvodnom periodu. Na kartici sa grejs-periodom, korisnik koji svaki mesec izmiruje račun u potpunosti nikada neće platiti kamatu na zaduženje, tako da se takvi korisnici mogu opredeljivati za kreditne kartice prema drugim parametrima. Na kupovine u stranim valutama se na ugovoreni valutni kurs obično obračunava posebna provizija od nekoliko procenata, i to moguće dve provizije: jedna od lanca kartica (Viza/MasterKard/Amerikan ekspres/Diskover/sl.), druga od same banke izdavaoca.

Neke kartice nemaju godišnju članarinu (odnosno naknadu), dok druge nose godišnju članarinu koja može biti nekoliko desetina ili kod nekih „prestižnih“ kartica i po nekoliko hiljada dolara. Banka će tipično naplatiti značajnu kaznu i za zakasnelu uplatu po izvodu, ili za ček (ili drugu vrstu plaćanja) bez pokrića.

Postoje razne varijacije kreditnih kartica. Kod osiguranih kreditnih kartica, korisnik polaže određeni iznos kao zalog i banka „odobrava kredit“ do tog iznosa. Na taj način, korisnik plaća banci kamatu za korišćenje svog novca. Ovakve kartice se mogu izdavati potrošačima sa jako lošim (na primer, nakon objavljenog bankrota) ili nepostojećim (studenti) kreditnim rejtingom, koji nakon određenog perioda korišćenja ovakvog kredita poboljšavaju svoju kreditnu istoriju i dobijaju obične revolvirajuće kartice. Kod kobrendiranih kartica, banka i neka firma (trgovina, avio-prevoznik, lanac hotela ili benzinskih pumpi...) stupaju u marketinški ugovor i banka izdaje kartice sa brendom date firme. Takve kartice tipično nude posebne pogodnosti za kupovinu kod date firme – na taj način, firma ostvaruje veći promet, a banka dobija dodatni marketinški kanal za nove mušterije.

Razlika između odloženog plaćanja čekom, kakvo je recimo u Srbiji bilo u praksi 1990ih godina, i kreditnom karticom, je u tome što kod plaćanja čekom kupca kreditira (i rizik defolta preuzima) prodavac ili davalac usluge, a u slučaju kreditne kartice kupca kreditira banka. Kreditiranje čekom je ilegalno u većini zemalja, uključujući danas i Srbiju. Neke trgovine na svoju ruku koriste kreditiranje čekom, jer im je skupa provizija koju plaćaju bankama za svaku transakciju karticom. U Sjedinjenim Američkim Državama, pak, osim za najtrivijalnije troškove od nekoliko dolara, trgovine uvek radije prihvataju kreditne kartice, kao sigurno sredstvo plaćanja koje eliminiše probleme sa čekovima bez pokrića i čuvanjem gotovine. Trgovci znaju i da potrošači koji plaćaju kreditnim karticama troše u proseku više. Postoje čak i razlike između prosečne potrošnje korisnika različitih brendova kreditnih kartica (na primer, u SAD, nosioci Amerikan ekspres kartica u proseku troše više od korisnika Vize).

Primer[uredi - уреди | uredi izvor]

Novčani tokovi (keš flou) na računu korisnika kreditne kartice sa limitom od 20.000 dinara i revolving stopom 5%:

1 kreditni limit 20.000
2 kupljena roba -7.000
3 podignuto gotovine -4.000
4 provizija za podizanje gotovine 3% -120
5 ukupno potrošeno (2+3+4) 11.120
6 revolving stopa (uplata 5% od red. br. 5) +556
7 saldo (za potrošnju narednog meseca) (1-5+6) 9.436

Od salda treba oduzeti kamatu koju banka pripisuje dnevno za sav potrošeni iznos sa kartice. U navedenom primeru, pod uslovom da je kreditno zaduženje trajalo celog meseca, ako je kamata 2% mesečno, iznosila bi 222.4 dinara.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. O'Sullivan, Arthur; Steven M. Sheffrin (2003). Economics: Principles in action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Pearson Prentice Hall. str. 261. ISBN 0-13-063085-3. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]