Kosa (alat)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Kosa (razvrstavanje).
Kosa

Kosa je ručni poljoprivredni alat za košenje trave i žitarica. Kosa je nastala u antičko doba i dugo je bila najvažniji alat za košenje. Tokom milenijuma dobila je najrazličitije oblike.

Kosa za košenje trave[uredi - уреди | uredi izvor]

Kosa za košenje trave se oblikovala u skladu sa potrebama. Koscu je potrebna drugačija kosa na ravnoj livadi, na strmoj padini i drugačija za detelinu nego za visoku travu sa jakim stabljikama. Dužina kose je između 40 i 120 cm te je u izvesnom odnosu s uglom što ga čine kosa i kosište. Što je duža kosa tim više mora biti ugao zatvoren.

Kosidba[uredi - уреди | uredi izvor]

Pri košenju većih površina redovno se organizovala kosidba, rad više kosača, bilo na mobu (rad koji se vraća u radu) ili plaćeno. Na ovaj način se ekonomisalo sa radnom snagom, ali i svim ostalim resursima, da bi se posao završio za dan ili u što kraćem vremenu, ukoliko je moguće.

Uvođenjem mehanizacije je kosidba postala nepotrebna, ali su posle izvesnog vremena turistički preduzetnici počeli organizovati kosidbe kao događaje turističkog karaktera gde se pored takmičenja u brzini slaganja otkosa dešavaju i druge, najčešće folklorne predstave.

U Srbiji je najpoznatija „Kosidba na Rajcu“, manifestacija na kojoj se nadmeću kosači iz Srbije, ali i iz drugih zemalja[1]. Čitava manifestacija obično traje dva-tri dana a sama kosidba se održava prve nedelje posle Petrovdana i pobednik dobija Zlatnu kosu kao nagradu. Mesto održavanja je planinska oblast Rajac u opštini LJig.

Pored ove se održavaju i druge kosidbe:

u Srbiji: „Kosidba na Plavincu“ kod Smedereva, „Kosidba na Marovcu“ kod Medveđe, „Krajiški otkos“ kod Zemuna,
u Republici Srpskoj: „Dani kosidbe Balkana“ kod Mrkonjić Grada, „Prva kosa Grmeča“ u Smoljani kod Bosanskog Petrovca, „Dani kosidbe na Romaniji“ kod Sokoca,
U Crnoj Gori: „Prva kosa Crne Gore“ na Kosanici kod Pljevalja.

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kosidba na Rajcu, Novosti, 5. jul 2013.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Bernhard Lehnert: Naturerlebnis – Mähen mit der Sense. 2000, Edition Europa, ISBN 3-931773-47-7
  • Bernhard Lehnert: Dengeln – die Kunst Sense und Sichel zu schärfen. 2005, BOD; ISBN 3-8334-2586-5
  • Anna Offner: Land der Hämmer zukunftsreich – vom Sensenwerk zum Global Player. Eine Strukturanalyse der alpenländischen Sensenindustrie. ISBN 3-8364-7572-3

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Scythe Network, a site dedicated to modern usage, with links to numerous equipment suppliers in North America.
  • Tools and How to Use Them
  • Webseite des Sensenvereins Deutschland
  • Webseite des österreichischen Sensenvereins
  • Webseite des Sensenmuseums in Achern (Baden)
  • Webseite des Sensenmuseums Geyerhammer im österreichischen Scharnstein
  • Webseite des Sensenschmiede-Museums im österreichischen Micheldorf
  • Webseite der Museumswerkstatt „Sensenwerkstatt“ von Bernhard Lehnert in Gersheim
  • Webseite Mit der Sense mähen lernen - Sensen selber bauen - Thomas Hipp in Lichtenstein (Reutlingen)
  • Webseite Sensenmähen lernen "Sensenwerkstatt" - Georg Hahn in Holzkirchen (Landkreis Miesbach)
  • Website des Industriemuseums Freudenthaler Sensenhammer in Leverkusen-Schlebusch
  • Magazinbeitrag über das Mähen mit der Sense im Salzburger Land.