Kiraet

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Učenje u namazu je farz, po mišljenju većine učenjaka. Temelj su riječi Uzvišenog Allaha: Vi iz Kur'ana učite ono što je lahko[1]

Učenje je obavezno za vrijeme kijama ili onoga što ga zamjenjuje (u bolesti to je sjedenje) na dva rekata farza i u svakom rekatu vitra i nafile. Učenje je obavezno na svakom rekatu nafile, jer svaka dva rekata kod nafile su zaseban namaz. Vitr namazu se dodaju iz predostrožnosti, jer liče nafili po nekim karakteristikama. Najniži stepen glasnosti kod učenja je da učač izgovara glasove tako da čuje sam sebe u normalnim uslovima. Ako ne bi čuo sam sebe u situaciji kada nema nikakve smetnje koja zaprečava čujnost, to se ne bi smatralo učenjem kiraetom.[2]

Obavezno je proučiti na svakom rekatu, najmanje, tri kratka ajeta ili jedan dugi, koji je kao tri kratka, jer se obično ne smatra učačem onaj ko prouči manje od toga. Uslov je da učenje bude na arapskom jeziku, osim ako osoba nije u stanju da tako nauči. Prijevod značenja Kur'ana nije doslovni Kur'an, nego se tako naziva u prenesenom smislu. Namaz je ispravan ako bi se na arapskom jeziku proučio nužni dio, potreban za ispravnost namaza, a ostali dio učenja i dova da bude na nekom drugom jeziku.[3]

Bilješke[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. El-Muzzemil, 20
  2. Šerhul-mun'je, 275
  3. Reddul-muhtar, 1/326