Karaš

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Ovo je glavno značenje pojma Karaš. Za druga značenja, pogledajte Karaš (razvrstavanje).
Karaš
Carassius carassius Prague Vltava 2.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Actinopterygii
Red: Cypriniformes
Porodica: Cyprinidae
Rod: Carassius
Dvojni naziv
Carassius carassius
Linnaeus, 1758

Karaš (lat. Carassius carassius) je slatkovodna riba koja živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravničarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama, pripada familiji Cyprinidae.

Opis i građa[uredi - уреди | uredi izvor]

Karaš vodi poreklo iz reka koje se ulivaju u Severno more, Baltičko more i Crno more, kao i one koje se ulivaju u Atlantski okean, pa sve do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravničarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omogućava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguće ga je naći i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male količine vode, postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života, karaš ima veliku varijabilnost građe. Prosečno poraste od 15 do 30 cm, a dostiže i do 50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naći duguljasta zakržljala jata čiji pojedinci teško premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada dođu bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastući primerci okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica, mogu se naći ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki

Karaš ima nešto izduženije telo nego zlatni karaš. Leđa su tamno siva, bokovi srebrnasti, a ponekad sa zelenim ili metalnim prelivima, katkad i žutim. Peraja su žućkasta ili siva. Usta mala bez brčića. Zajedničko im je visoko, sa strana spoljšteno telo pokriveno krupnim i čvrsto usađenim krljuštima. Leđna peraja je veoma duge osnove (14-21 žbica), a podrepna kratka (5-8). Prva žbica i jednog i drugog peraja je snažna i nazubljena. Usta su terminalna i bez brkova, a ždrelni zubi su visoki, spljošteni i jednoredni. Boja tela i paraja im može značajno varirati pa se ništa uopšteno ne može reći.

U vodama u Srbiji naraste do 45 cm dužine i 1,5 kg težine, sa izuzetkom jednog primerka koji je upecao Marko Vitić iz Požarevca. Primerak je bio težak minimum 2 kg.

Razmnožavanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Pari se u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]