Izbor i upotreba antibiotika

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Merge-arrow 2.svg Predloženo je da se sadržaj ovog članaka prebaci u članak Antibiotici.
Molimo vas da svoje mišljenje o ovom prijedlogu iznesete na stranici za razgovor.
Glavni članak: Antibiotici

Izbor i upotreba antibiotika podrazumeva optimalnu primenu antimikrobnih lekova uz prethodno obavljenu bakteriološku identifikaciju, ispitivanje osetljivosti izolovane klice na određene antimikrobne lekove, i na osnovu tih podataka izbor efikasnog antibiotika najužeg spektra dejstva, najniže toksičnosti, sa najpogodnijim načinom primene i najnižom cenom.[1]

U tom smislu upotreba antimikrobnog leka mora biti po tačno propisanom rasporedu, dovoljan broj dana, tačno po preporuci lekara. Neki antibiotici se uzimaju na prazan stomak, neki nakon jela. Antibiotici mogu da imaju interakciju sa hranom i alkoholom, kao i sa drugim lekovima koje pacijent uzima, što može smanjiti njihovu efikasnost, ili da pojačati neželjene efekte samog antibiotika ili istovremeno primenjenog leka. Neki antibiotici mogu da povećaju i fotoosetljivost kože, na sunčevu svetlost na što takođe treba upozoriti pacijenta pre početka upotrebe antibiotika.

Opšte napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Antibiotike treba upotrebljavati jedino kada je to moguće naučno dokazati njihovu značajnu dobrobit
  • Doza antibiotika trebalo bi da bude dovoljno velika, kako bi obezbedila efikasnost i svela na minimum rizik od rezistencije, i dovoljno mala da svede na minimum toksičnost vezanu za primenjenu dozu.[2]
  • Antimikrobni spektar odabranog antibiotika trebalo bi da bude najuži koji može da „pokrije“ poznati ili verovatni patogen ili patogene.
  • Sem u slučaju u kome je gde je dokazano da je neophodna kombinovana terapija, da bi se obezbedila efikasnost ili smanjilo stvaranje klinički značajne rezistencije, antibiotike bi u naćelu trebalo upotrebljavati pojedinačno. Monoterapija je u većini slučajeva efikasna koliko i kombinovana

terapija, ali su troškovi značajno niži.[3]

Potencijalni rizici[uredi - уреди | uredi izvor]

Vlada mišljenje da su antibiotici bezbedni lekovi, ali malo se zna o zdravstvenim komplikacijama koje oni mogu izazvati jer i pored svoje selektivne toksičnosti (da deluju na uzročnika a ne na ćelije domaćina) oni poseduju i širok spektar neželjenih reakcija.

Najčešća neželjena dejstva antibiotika su;

  • Stomačne tegobe, dijareja, povraćanje, nadimanje.
  • Vaginalne gljivične infekcije kod žena,
  • Oštećenja funkcije bubrega, jetre, koštane srži ili drugih organa.
  • Alergijske reakcije, koje mogu biti vrlo burne i bolesniku ugroziti život.

Preporuke za upotrebu antibiotika[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Antibiotici deluju isključivo na bakterije, i nemaju nikakvog uticaja na viruse i zato ih treba koristiti nakon ispitibvanja osetljivosti.
  • Uzimati antibiotike isključivo po preporuci lekara.
  • Uzimanje antibiotika mora biti u tačno određeno vreme.
  • Uzimanje antibiotike mora biti isključivo sa vodom ili čajem.
  • Ne prekidati terapiju kada se primete prvi znaci poboljšanja bolesti.
  • Zabraniti nekontrolisanu upotrebu antibiotika, jer ona onemogućava organizmu angažovanje njegovih vlastitih imunoloških snaga što vremenom dovodi do razvijanja otpornosti na ove lekove, i tada nam oni više ne mogu pomoći u izlečenju bolesti.

Kada koristiti antibiotike[uredi - уреди | uredi izvor]

Antibiotici se primarno koriste za suzbijanje infekcija izazvanih patogenim bakterijama koje izazivaju zapaljenje pluća, zapaljenje bešike i mokraćnih puteva, crevne infekcije, upalu krajnika, postoperativne infekcije itd. Nekada se primena antibiotika jednostavno ne može izbjeći i tada je ove lekove treba uzeti odmah kako bi se dobilo u vremenu i time skratilo trajanje bolesti.[4]

Sa upotrebom antibiotika treba započeti tek po preporuci, i izboru antibiotika, od strane lekara ili apotekara, a nikako samoinicijativno

U stanjima u kojima je temperatura tela veća od 39°C, kada ni nakon pet dana ne dolazi do poboljšanja, kada je kašalj dugotrajan, suvi bolan i kada se javljaju teškoće u disanju, sa upotrebom antibiotika treba započeti isključivo nakon ljekarske intervenciji i savet lekara.

Antibiotici u terapiji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Izbor antibiotika u cilju terapije treba da bude zasnovan; na kulturi i rezultatima testa osetljivosti (usmerena terapija) ili na poznatim čestim patogenima u tom stanju i njihovim sadašnjim oblicima rezistencije (empirijska terapija).
  • Trajanje antibiotske terapije bi trebalo da bude štoje kraće moguće; 3-5 dana najčešće je dovoljno u mnogim slučajevima, i ne bi trebalo da prelazi 7 dana, sem ukoliko ima dokaza da je kraći period neadekvatan.[5]

Antibiotici u profilaksi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Izbor antibiotika u profilaksi treba da bude zasnovan na poznatom ili verovatnom ciljnom patogenu ili patogenima.
  • Trajanjeprofilakse bi trebalo da bude što je moguće krače.
  • Preporučuje se jedna doza antibiotika za hiruršku profilaksu.
  • Produžena profilaksa antibiotikom treba da se primeni jedino kada se pokaže da dobrobiti leka premašuju rizike rezistencije.

Dijagnza uzročnik, antibiotik[uredi - уреди | uredi izvor]

Infekcije respiratornog trakta
Dijagnoza Najverovatniji uzročnik Antibiotik prvog reda Antibiotik drugog reda
Akutni bronhitis Virusi u 90%, slučajeva,
Chlamydia pneumoniae,
Mycoplasma pneumoniae
Ne primenjivati antibiotike. Po potrebi antitusici ili bronhodilatatori.
Egzacerbacija hronićnog bronhitisa Virusi u 25 - 50% slučajeva,
Chlamydia pneumoniae,
Mycoplasma pneumoniae,
Heamophilus influenzae,
Streptococcus pneumoniae,
Moraxella catarrhalis
Za blage oblike bolesti ne davati antibiotik.
Za umereno teški oblik bolesti dati: amoksicilin, 500mg na 8h, oralno;
Kod težih infekcija: amoksicilin/klavulanat
Cefalosporini II ili III generacije za oralnu upotrebu,
Eritromicin, azitromicin ili klaritromicin primeniti ako postoji alergija na penicilin.
Blaga do umerena pneumonija izazvana vanbolničkim uzročnikom, kod dece mlađe od 5 godina Virusi, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae,
Mycoplasma pneumoniae
Amoksicilin 100 mg/kg tt/dan, podeljeno na tri doze
Ako se sumnja da su uzročnici mikoplazme, primeniti makrolide
Cefalosporini II ili III generacije za oralnu upotrebu.
Eritromicin, ako postoji alergija na penicilin, ili azitromicin ili klaritromicin.
Vanbolnička pneumonija kod dece starije od 5 godina i odraslih Mycoplasma pneumoniae,
Chlamydia pneumoniae,
Coxiella burnetti,
Streptococcus pneumoniae
Azitromicin 500 mg dnevno prvog dana, zatim 250mg dnevno deca: 10mg/kg/dan prvog dana, zatim 5 mg/kg tt/dan ili Klaritromicin 500 mg na 12 h, oralno deca: 7.5 mg/kg tt na 12 h, oralno Antibiotike davati još 3-5 dana nakon što postepeno bolesnik postane afebrilan Doksiciklin ili fluorohinolon kao lek druge linije.
Najbolji odnos troškovi/učinak ima azitromicin

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Clark NM, Patterson J, Lynch JP 3rd. Antimicrobial resistance among gram-negative organisms in the intensive care unit. Curr Opin Crit Care 2003; 9: 413-23.
  2. Franklin GA, Moore KB, Snyder JW, Polk HC Jr, Cheadle WG. Emergence of resistant microbes in critical care units is transient, despite an unrestricted formulary and multiple antibiotic trials. Surg Infect (Larchmt) 2002; 3: 135-44.
  3. Nadler EP, Reblock KK, Ford HR, Gaines BA. Monotherapy versus multi-drug therapy for the treatment of perforated appendicitis in children. Surg Infect (Larchmt) 2003; 4: 327-33.
  4. Fowler RA, Flavin KE, Barr J, Weinacker AB, Parsonnet J, Gould MK. Variability in antibiotic prescribing patterns and outcomes in patients with clinically suspected ventilator-associated pneumonia. Chest 2003;123: 835-44.
  5. Badaro R, Molinar F, Seas C, Stamboulian D, Mendonca J, Massud J, Nascimento LO; Latin American Antibiotic Research Group (LAARG). A multicenter comparative study of cefepime versus broad-spectrum antibacterial therapy in moderate and severe bacterial infections. Braz J Infect Dis 2002; 6: 206-18.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).