Iščašenje ramenog zgloba

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Zglob ramena sačinjavaju tri kosti: lat. scapula,lat. claviculae i lat. humerus. Zglob ramena sačinjava pet manjih zglobova: lat. art. sternoclavicularis, lat. art. acromioclavicularis, lat. art. subacromialis, lat. art. scapulothoracalis i lat. art. glenohumeralis. Strukture koje pasivno stabilizuju zglob su: lat. labrum glenoidale, zglobna kapsula, glenohumeralni ligamenti, tetiva lat. m. subscapularisa i korakohumeralni ligamenti.[1]

Zglob ramena

Zglob aktivno pričvršćuje devet mišića:

  • lat. m. deltoideus (sva tri dela)
  • lat. m. coracobrahialis
  • lat. m. biceps brachii
  • lat. m. supraspinatus
  • lat. m. infraspinatus
  • lat. m. teres major
  • lat. m. subscapularis
  • lat. m. pectoralis major
  • lat. m. latissimus dorsii

Pokreti u ramenom zglobu su: fleksija, ekstenzija, adukcija, abdukcija, unutrašnja rotacija, spoljašnja rotacija, horizontalna adukcija, horizontalna abdukcija i cirkumdukcija.

Plivačko rame[uredi - уреди | uredi izvor]

Povreda ramena kod koje dolazi do povrede lat. m. supraspinatusa. Takođe dolazi do oštećenja tetiva i zglobne kapsule koja ima važnu ulogu u održavanju stabilnosti zgloba ramena. Ova povreda se najčešće javlja kod sportova kao što su vaterpolo, plivanje, košarka, tenis, rukomet ali se može javiti i prilikom radova u kući ili kod poslova u fabrikama Lečenje: odmaranje, fizikalne procedure, NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)

Oštećenje rotatorne manžetne[uredi - уреди | uredi izvor]

Prilikom podizanja ruke dolazi do uklještenja tetive lat. m. supraspinatus i burze sa akromionom i lat. cavitas glenoidalis. Ova povreda nastaje kod radnji gde je ruka podignuta duže vreme iznad glave ili kod sportova kao što su odbojka, vaterpolo, plivanje, rukomet, bacanje koplja, bacanje kugle. Uzroci povređivanja rotatorne manžetne može biti trauma ili ukoliko se neka motorna radnja ponavlja više puta. U 70 posto slučajeva oštećuje se tetiva lat. m supraspinatusa upravo zbog svog anatomskog položaja. Glavni simptomi ovog oboljenja su bol koji se pojačava pri pokretima ili tokom spavanja. Ukoliko upalni proces traje duže vreme može doći do kalcifikacije u tetivama ili burzi.[2]

Luksacija (iščašenje) ramena[uredi - уреди | uredi izvor]

  • luksacija akromioklavikularnog zgloba
  • luksacija sternoklavikularnog zgloba
  • luksacija glenohumeralnog zgloba
Luksacija ramena

Luksacija akromioklavikularnog zgloba[uredi - уреди | uredi izvor]

Dešava se usled pada na vrh ramena gde se lat. scapula pomera prema dole i ka sredini a lat. claviculae prema gore. Prilikom ove povrede dolazi do oštećenja zlobne hrskavice. Postoje tri stepena povređivanja:

  • Prvi stepen: kada dođe do zategnuća mekih tkiva zgloba uz prisustvo bola. Integritet zgloba je očuvan.
  • Drugi stepen: prekid lat. lig. acromioclaviculare i dolazi do spuštanje kostiju zgloba.
  • Treći stepen: ukoliko dođe do rupture svih ligamenata i potpuno odvajanje zglobnih površina.

Luksacija sternoklavikularnog zgloba[uredi - уреди | uredi izvor]

Povreda nastaje usled pada na rame.

Luksacija glenohumeralnog zgloba[uredi - уреди | uredi izvor]

Nastaju usled pada na opruženu ruku ili prilikom bacanja lopte. Postoje tri tipa luksacije: prednji, donji i zadnji.

  • Prednja luksacija: Ovaj tim je najčešći i najčešće se javlja kod sportista malđih od 20 godina paadom na ispruženu ruku. Prisutan je veoma jak bol u ramenu, gubitak deltoidne crte, a može se javiti i povreda lat. nervus axillaris
  • Donja luksacija: Nastaje usled pada glave humerusa koja pritisne akromion
  • Zadnja luksacija: Nastaje padom na ruku ispruženu u polje sa laktom u ekstenziji i unutra rotiranim humerusom. Najčešće se javlja kod rukometaša a lečenje se svodi na repoziciju i imobilizaciju sa rukom u spoljnoj rotaciji i lakoj abdukciji[3]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).