Hromatida

Izvor: Wikipedia
Metafazni hromozom:
(1) hromatida;
(2) centromera;
(3) kratki krak
(4) dugi krak

Hromatida je uzdužna polovina metafaznog hromozoma. Pre nego što se izvrši replikacija DNK, hromozom ima jedan molekul DNK koji se povezuje sa proteinima i nagradi jednu hromatidu. Posle replikacije hromozom dobija još jedan potpuno identičan molekul DNK (hromatidu), zahvaljujući semikonzervativnosti replikacije.[1]

Hromatide mogu biti:

  • sestrinske, to su hromatide jednog hromozoma, njegove uzdužne polovine spojene centromerom;
  • nesestrinske, to su međusobno hromatide para homologih hromozoma.

Broj hromatida u ćeliji[uredi - уреди]

Broj hromatida je promenljiv u toku ćelijskog ciklusa. Pošto se replikacija dešava za vreme S faze interfaze ćelijskog ciklusa; hromozom se sastoji od:

  • jedne hromatide u periodu od anafaze mitoze pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa;
  • dve hromatide od S faze do anafaze mitoze.

Posmatrano na ukupan broj hromozoma humana telesna ćelija sadrži:

  • 46 hromatida, odnosno, onoliko hromatida koliko i hromozoma, u periodu od anafaze mitoze pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa;
  • 92 hromatide, u periodu od S faze interfaze do anafaze mitoze.

Drugačije rečeno, u ćeliji se pre deobe broj hromatida duplira da bi se mitozom ravnomerno podelile novonastalim kćerkama ćelijama. veoma je važno da novonastale ćelije dobiju isti genetički materijal kao što je imala ćelija od koje su nastale.

Reference[uredi - уреди]

  1. Pollard, T.D. (2007). Cell Biology. Philadelphia: Saunders. str. 200–203. ISBN 978-1-4160-2255-8. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.