Hemijska ligacija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Hemijska ligacija je set tehnika koje se koriste za stvaranje dugačkih peptidnih ili proteinskih lanaca. To je drugi stepen u konvergentnom pristupu. Prvo se manji peptidi sa 30-50 aminokiselina pripreme konvencionalnom hemijskom sintezom peptida[1]. Oni su potpuno nezaštićeni. Hemijska ligacija je tehnika povezivanja tih peptida putem hemoselektivnih reakcija da bi se dobio jedinstven proizvod, obično u vodenom rastvoru. Sa nekoliko uzastopnih povezivanja, proteini do 200-300 aminokiselina se mogu proizvesti.

Metodi hemijske ligacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Više tehnika je opisano u literaturi.[2] Najpraktičniji i najrobustniji metod za hemoselektivne reakcije nezaštićenih peptida je prirodna hemijska ligacija.[3][4] Prirodna hemijska ligacija je prevazišla limitacije klasičnog sintetičkog organsko hemijskog pristupa totalnoj sintezi proteina, i omogućava rutinsku totalnu ili semi- sintezu proteinskih molekula. Originalni hemijsko ligacioni metodi su formirali non-nativne veze na mestu ligacije.[5] Nativna hemijska ligacija je bila naknadno razvijena. U nativnoj hemijskoj ligaciji, nezaštićeni peptid-tioestar reaguje sa Cys-peptidom da proizvede ligacioni proizvod sa prirodnom peptidnom vezom na mestu ligacije. U tom metodu, inicijalni tioestar-vezani ligacioni intermedijar se reorganizuje da formira amidnu vezu.

Nativna hemijska ligacija oslanja na prisustvo ostataka cisteina na mestu ligacije. Metodi koji koriste zaštitne pomoćne grupe mogu u nekim slučajevima da prošire opseg upotrebe nativne hemijske ligacije na non-cisteinske ostatke, kao što može i upotreba desulfurizacije nakon ligacije (npr. konvertovanje Cys u Ala).

Izražena proteinska ligacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Korišćenjem prirodnog inteina moguće je pripremiti rekombinantni polipeptid C-terminalni tioestar. Ovo omogućava upotrebu velikih rekombinantnih proteina – izvedenih iz tioestera u nativnoj hemijskoj ligaciji.[6] Rekombinantni tioestar može biti spojen u a sintetički peptid sa N-terminalnim cisteinom. Nativna hemijska ligacija ove vrste koristeći rekombinantne C-terminalne tioestere je poznata kao izražena proteinska ligacija. Rekombinantna ekspresija takođe biti korišćena da proizvede Cys-polipeptid za upotrebu u nativnoj hemijskoj ligaciji.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kent SB (2009). "Total chemical synthesis of proteins". Chem.Soc.Rev 38: 338–351. doi:10.1039/b700141j. 
  2. Schnölzer M, Kent SB. (1992). "Constructing proteins by dovetailing unprotected synthetic peptides: backbone-engineered HIV protease". Science 256: 221–5. 
  3. Nilsson BL, Soellner MB, Raines RT (2005). "Chemical Synthesis of Proteins". Annu. Rev. Biophys. Biomol. Struct 34: 91–118. 
  4. Bang D, Pentelute BL, Kent SB (2006). "Kinetically controlled ligation for the convergent chemical synthesis of proteins". Angew Chem Int Ed Engl 45: 3985–8. 
  5. Dawson PE, Muir TW, Clark-Lewis I, Kent SB. (1994). "Synthesis of proteins by native chemical ligation". Science 266: 776–9. 
  6. Muir TW. (2003). "Semisynthesis of proteins by expressed protein ligation". Annu Rev Biochem 72: 249–89. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]