Gaj Fundanije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Gaj Fundanije (lat. Gaius Fundanius, 1. vek pne.) bio je rimski pisac palijata, koga Horacije hvali u svojim Satirama:[1]

Arguta meretrice potes Davoque Chremeta
eludente senem comis garrire libellos
unus vivorum, Fundani.
Kako dovitljiva bludnica s Davosom Hremeta starog
vara – to možeš da brbljaš u komičkim knjižicama
samo, Fundanije, ti.

Ovaj se odlomak odnosi na Terencijevu komediju Devojka s Androsa, gde starca Hremeta nasamari lukavi rob Davos, pa se tako vidi da je Fundanije obrađivao uobičajene motive koje su rimski komediografi preuzimali iz nove atičke komedije.

U jednoj drugoj satiri[2] Horacije predstavlja Fundanija kao člana Mecenatovog književnog kruga koji na šaljiv način opisuje gozbu kojoj je prisustvovao kod bogataša Nazidijena.

Moguće je, ali ne i sigurno, da je ovaj Fundanije identičan s vitezom Fundanijem koji se priključio Cezarovoj vojsci u Hispaniji 45. pne., tokom građanskog rata s Pompejem.[3]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Horacije, Satirae, I, 10, 40-42.
  2. Horacije, Satirae, II, 8, 19.
  3. Bellum Hispaniense, XI, 3. Prema Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003.