Febrilna konvulzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Febrilne konvulzije
Specijalnostneurologija, Urgentna medicina, Pedijatrija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10R56.0
ICD-9780.31
OMIM604352
DiseasesDB4777
MedlinePlus000980
eMedicineneuro/134
MeSHD003294

Febrilne konvulzije (FK) nastaju pri povišenoj temeperaturi, u toku infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni sistem (CNS). Javljaju se u uzrastu od 3 meseca do 5 godina.[1][2][3]

Uzrok nastanka[uredi | uredi kod]

Etiologija FK je još uvek nepoznata. Genetski faktori imaju značajnu ulogu. Nasleđivanje je, najverovatnije, autozomno dominantno ili poligensko.

Klinička slika[uredi | uredi kod]

Febrilne konvulzije se najčešće javljaju za vreme iznenadnog, brzog porasta telesne temperature. Temperatura je u većini slučajeva 38,5 – 39,5 °C. Konvulzije se manifestuju najčešće toničko - kloničkim kontrakcijama skeletne muskulature, ali mogu i u obliku gubitka tonusa muskulature, senzornih napada (parestezije, bol), vegetativni (povraćanje, preznojavanje, salivacija) ili u obliku apsansa.

Uobičajena je klinička klasifikacija FK na tipične i atipične. Atipične FK (kompleksne, komplikovane) određene su sledećim kriterijumima:

3

Tipične FK su kratkog trajanja i generalizovane (tonično - klonične 85%, klonične 10% i atonične 5%). Klinički oporavak je brz i potpun.

3

Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Najčešće se FK ispoljavaju kao tzv. generalizovani ili veliki napadi u kojima dete okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i trza sa sva četiri ekstremiteta, najčešće uz krkljanje i plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze u kojima dete ne diše (tzv. apnoje) koje navode panične i uplašene roditelje na pomisao da dete umire. Ređe se febrilne konvulzije ispoljavaju kao tzv. žarišni ili parcijalni napadi u kojima se trzanje javlja na ekstremitetima samo jedne strane tela ili samo na pojedinim ekstremitetima. Posle takvih napada ponekad se javljaju i prolazne paralize ekstremiteta (tzv. Todova paraliza). Recidivi se javljaju kod 30 - 40% dece.

Dijagnoza[uredi | uredi kod]

Kod sve dece neophodno je spovesti sledeći dijagnostički postupak: anamneza, detaljan neuropedijatrijski pregled, laboratorijske analize, lumbalna punkcija (kod sumnje na infekciju CNS), EEG.

Lečenje[uredi | uredi kod]

Dete u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta iz straha roditelja da ne dođe do gušenja. Treba poduzeti sve raspoložive mere za snižavanje temperature. Lek izbora za zaustavljanje konvulzija je diazepam, intravenozno, polako 0,2 mg/kg. Ukoliko je to otežano tada se daje klizma. Može se dati i fenobarbiton intramuskularno. Osim navedene simptomatske terapije, svakako treba sprovesti i antipiretske mere, potrebnu rehidraciju, lečenje osnovne bolesti koja je uzrokovala febrilno stanje. Profilaktička terapija usmerena je kako bi se sprečili novi napadi i daje se u nekoliko varijanti, uglavnom kod pojave atipičnih FK. Intermitentna profilaksa se sprovodi u fazama febrilnosti preko 38,5 °C. Kontinuirana profilaksa se sprovodi svakodnevnom primenom antiepileptika.

Reference[uredi | uredi kod]

  1. Lissauer, Tom. Illustrated Book of Paediatrics (3rd Ed).
  2. BMJ Best Practice
  3. Snider, Kathleen. ATI NurseNotes: Pediatrics (117) Overland Park: Lippincott Raven Publishers, 1998.