Ekološka genetika
Ekološka genetika je studija genetike prirodnih populacija. Fokus ovog polja je na fenotipskim osobinama od ekološkog značaja — osobinama koje doprinose opstanku i reprodukcije. Primeri su: vreme cvetanja, tolerancija suše, polimorfizam, mimikrija, izbegavanje napada predatora.
Istraživanja obično obuhvataju mešavinu terenskih i laboratorijskih studija.[1] Uzorci se uzimaju i i njihova genetička varijabilnost se laboratorijski analizira. Promene populacija u različitim vremenima i mestima se zapisuju i studira se obrazac mortaliteta populacija.
- ↑ Ford E.B. 1981. Taking genetics into the countryside. Weidenfeld & Nicolson, London.
- Cain A.J. and W.B. Provine 1992. Genes and ecology in history. In: R.J. Berry, T.J. Crawford and G.M. Hewitt (eds). Genes in ecology. Blackwell Scientific: Oxford. Provides a good historical background.
- Conner J.K. and Hartl D.L. 2004. A primer of ecological genetics. Sinauer Associates, Sunderland, Mass. Provides basic and intermediate level processes and methods.
| evolucijski procesi |  | |
|---|---|---|
| mehanizmi populacijska genetika | ||
| koncepti evo-devo | ||
| evolucija taksonâ | biljke • četveronošci • dinosauri • delfini i kitovi • glavonošci • gljive • gmazovi • konji • insekti (leptiri) • lemuri • ljudi • mačke • mekušci • morske krave • pauci • psi • ptice • ramenonošci • ribe • sisavci • virusi (gripa • hepatitis C) • život | |
| evolucija organâ | bič • dlaka • DNK • endomembranski sustav • eukariotska stanica (hromatin) • jedra • mitohondriji • oko • plastidi • sisavačke slušne košćice • stanica • živčani sustavi (mozak) | |
| evolucija bioloških procesa | biološka kompleksnost • emocije • empatija • etika • eusocijalnost • kooperacija • metabolizam • monogamija • moral • mozaička evolucija • mnogostaničnost • ptičje letenje • spol • starenje • vid u boji (u primatâ) | |
| modovi specijacije | ||
| povijest evolucijske misli | ||
| ostale grane | ||
