Duhan

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Duhan
Nicotiana tabacum 0838.jpg
Obični duhan
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Solanales
Porodica: Solanaceae
Rod: Nicotiana
L.
Dvojni naziv
Nicotiana tabacum
L.

Duhan ili duvan (Nicotiana) predstavlja biljni rod iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Izrastu do 2 m, a listovi su 70 cm dužine. Dozreli listovi duhana se suše i prepuštaju fermentaciji kako bi se tako pripremljeni koristili za pušenje, šmkranje i žvakanje. Duhanski proizvodi služe i kao insekticid, a od sjemenaka se ekstrahira tehničko ulje.

Sve do otkrića Amerike duhan nije bio poznat u Evropi.

Upotreba duvana[uredi - уреди | uredi izvor]

Pored pušenja duhan se i žvaće, ušmrkava. Duhan se koristi i u farmaceutskoj industriji jer je bogat nikotinom.

Cigaretni dim se sastoji od kapljica smole, nikotina, ugljen monoksida i drugih gasova. Osnovni aktivni farmakološki sastojak duhana je nikotin i on uzrokuje naviku i ovisnost. Jedna cigareta sadrži oko 2 mg nikotina, a smrtonosna doza za čoveka iznosi 0,05 g. Nikotin prodire u krvotok i resorbuje se dok pušač uvlači dim u pluća, a količina resorbovanog nikotina varira od 20-90%. Pod uticajem nikotina nestaje osećaj umora, smanjuje se potreba za hranom, stežu se vene, ubrzava rad srca, povišava krvni i srčani pritisak, a istovremeno se povisuju masnoće i šećer u krvi. Pola sata nakon pušenja funkcije se vraćaju na normalu. Pušenje smanjuje osećaj mirisa i ukusa.

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]