Die Ehe der Maria Braun

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Die Ehe der Maria Braun
Režija Rainer Werner Fassbinder
Producent Michael Fengler
Scenario Peter Märthesheimer
Pea Fröhlich
Rainer Werner Fassbinder
Uloge Hanna Schygulla
Klaus Löwitsch
Ivan Desny
Gisela Uhlen
Muzika Peer Raben
Fotografija Michael Ballhaus
Montaža Rainer Werner Fassbinder (as Franz Walsch)
Juliane Lorenz
Studio Albatros Filmproduktion
Westdeutscher Rundfunk
Trio Film
Datum(i) premijere
20. februar 1979 (1979-02-20) (Zapadni Berlin)
[lower-alpha 1]
Trajanje 120 min.
Zemlja  Zapadna Njemačka
Jezik njemački
engleski
Budžet 1,975 mil. DM[1]
Bruto prihod 4 mil. DM
(Zapadna Njemačka)
1,8 mil. $
(SAD u prvih šest tjedana kino-distribucije)

Die Ehe der Maria Braun (sh. Brak Marije Braun) je zapadnonemački igrani film snimljen u režiji Rainera Vernera Fasbindera i premijerno prikazan 1979. godine, poznat kao jedno od najuspešnijih ostvarenja u njegovoj filmografiji. Po žanru je drama, a naslovni lik, koga tumači Hana Šigula, je mlada žena koja se za vreme Drugog svetskog rata uda za vojnika koji nestaje, te u posleratnom periodu pokušava obezbediti egzistenciju kroz ljubavnu vezu sa starijim bogatim industrijalcem. Originalno zamišljen kao kratki segment političkog omnibus filma Nemačka u jesen, Brak Marije Braun je bio dotada najskuplji, ali i zbog problema u produkciji za Fasbindera najtraumatičniji film. Uprkos toga, posle premijere je dobio ne niz pohvala od najuglednijih kritičara i filmaša u svetu, nego je postigao i izuzetan uspeh među publikom, te su svi kasniji filmovi u Fasbinderovoj filmografiji uživali visoki budžet. Brak Marije Braun se često navodi kao prvi deo tzv. BRD trilogije posvećene ranim godinama posleratne Zapadne Nemačke, a koji još čine Lola i Čežnja Veronike Voss.

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Film počinje u Hitlerovoj Nemačkoj 1943. za vreme Drugog svetskog rata. Tokom savezničkog bombardovanja Marija se uda za vojnika Hermana Brauna. Posle "pola dana i cele noći" koje su proveli zajedno, Herman se vraća na front. Posle rata, Mariji je rečeno da je Herman ubijen.

Marija počinje da radi kao hostesa u baru koji posećuju američki vojnici. Počinje da razvija odnos sa crnim vojnikom Bilom, koji je podržava i poklanja razne stvari. Ostaje trudna sa njim.

Herman, koji nije ubijen, vraća se kući i zatiče Mariju i Bila kako se svlače međusobno. Iz toga proizilazi borba između Hermana i Bila. U gužvi Marija nenamerno ubije Bila udarivši ga punom bocom po glavi. Sudi joj vojni sud, a Marija izražava svoju ljubav i prema Bilu i prema Hermanu. Herman tu biva pogođen Marijinom predanošću pa preuzima krivicu za ubistvo i njega zatvaraju. Marija kasnije abortira svoju trudnoću, ali pita doktora da joj obeća da će se znati gde je grob. U vozu, na putu kući, Marija privlači jednog bogatog industrijalca, Karl Osvalda. Osvald, stariji čovek, nudi joj poziciju svoje pomoćnice, ali ona ubrzo postaje njegova ljubavnica. Marija posećuje Hermana u zatvoru i priča mu o razvoju situacije, obećavajući da će započeti novi život čim on bude pušten. Marija postaje bogata i kupuje kuću.

Osvald poseti Hermana i predlaže mu da on i Marija naslede njegovo bogatstvo posle smrti, ako Herman i dalje želi da ostane sa Marijom u braku. Nijedan od njih dvojice ne govori Mariji o ovom dogovoru. Nakon što je oslobođen, Herman emigrira u Kanadu i šalje Mariji crvenu ružu svakog meseca da je podseti da je još uvek voli. Posle Osvaldove smrti, Herman se vraća u Nemačku i Mariji. Kada je pročitan Osvaldov testament, Marija saznaje o njegovom dogovoru sa Hermanom. Uznemirena, Marija pali cigaretu i pogine od eksplozije gasa nakon što je zaboravila da ugasi ringlu kada je palila prethodnu cigaretu. Da li je to uradila namerno ili ne, nije jasno prikazano.

Uloge[uredi - уреди | uredi izvor]

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Radna kopija je bila prikazana nekoliko mjeseci ranije na Kanskom festivalu.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Baer, Harry (1990) (German). Schlafen kann ich, wenn ich tot bin. Kiepenheuer & Witsch. str. 281. ISBN 3-462-02055-2. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]