Darko Kraljić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Darko Kraljiće =

Rođenje 18. februar 1920.
Zagreb, Kraljevina SHS
Smrt 16. jul 1998. (dob: 78)
Beograd, Srbija, SRJ
Muzički žanr zabavna muzika, filmska muzika

Darko Kraljić (Zagreb, 18. februar 1920. – Beograd, 16. jul 1998) bio je jugoslovenski kompozitor.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Darko Kraljić se smatra pionirom jugoslovenske zabavne muzike. Rođen u Zagrebu, u srpskoj porodici. Po izbijanju Drugog svetskog rata beži iz NDH i dolazi u Beograd. Još kao maturant komponovao je „Zašto si pospan, Čo?“ koji brzo postaje jedan od najvećih domaćih šlagera onog vremena. Tokom karijere je napisao muziku za 50 filmova, od kojih su 32 igrana.

Takođe je komponovao muziku za prvi srpski crtani film Zvonimira Majdaka, ali i za prvi domaći film koji nije govorio o ratu, a koji je doživeo nezapamćenu popularnost: „Ljubav i moda.“ Sledili su filmovi „Zvižduk u osam“, „ Čudna Devojka “ itd. Na prvi Opatijski festival, 1958. godine, Darko šalje pesmu „Mala tema iz Srema“ (Hej, momci mladi...) koju je žiri odbio. Ovu pesmu snima Vokalni kvartet Predraga Ivanovića.

Posle toga Darko Kraljić nije učestvovao na festivalima, sve dok Slađana Milošević nije prijavila njegovu pesmu „Bez nad“ na MESAM ’87. Potom su njih dvoje objavili LP „Slađana i Darko“ sa džez baladama, a o Slađani je govorio kao o „zvuku koji je 50 godina tražio".

„Zašto si pospan, Čo“, „Adio“, „Dve kišne noći u septembru“, „Kišobran za dvoje“, „Oprosti“ (što ti stvaram jad), „Ljubavna pesma“ (Da li znaš šta je čežnja), „San ili život“, „Plavetna“, „Mala tema iz Srema“, „Devojko mala“, „Ljubav i moda“, „Čamac na Tisi“, „Somborske ruže“, „Zvižduk u osam“, „Marike“, „Posle mene“ – neke su od kompozicija Darka Kraljića.

Udruženje kompozitora Srbije dodeljuje nagradu „Darko Kraljić”. Prvi dobitnik 2016. godine bio je Kornelije Kovač.[1] Jedan od dobitnika ove nagrade je Vojkan Borisavljević 2018. godine.[2]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]