Crna čiopa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Crna čiopa
ApusApusKlausRoggel01.jpg
Crna čiopa
Status zaštite
Status iucn3.1 LC.svg

Status zaštite: Niska zabrinutost (IUCN 3.1)

Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Aves
Red: Apodiformes
Porodica: Apodidae
Dvojni naziv
Apus apus
(Linnaeus, 1758)
Mauersegler map.png
Raspon crne čiope

Crna čiopa (lat. Apus apus) je vrsta ptice iz roda Apus, koja naseljava područje Evrope i Azije, a krajem leta migrira na jug Afrike.

Ova ptica je posebna na mnogo načina. Na mesta gnežđenja dolazi kao poslednja, a napušta ih prva; za pticu svoje veličine može da dostigne zavidnu starost (zabeležene su jedinke stare 21 godinu). Loše vremenske uslove izdržava u stanju torpiditeta (stanje nalik nesvesnom).

Kod crne čiope je najzanimljivija njena prilagođenost letenju - telo je upravo savršeno za let kroz vazduh. Čiopa sve svoje aktivnosti izvodi u vazduhu, osim odgajanja mladih. Tamo nalazi hranu, igra se, čak i spava na krilima najveći deo života. U vazduhu se pari i prikuplja materijal za izgradnju gnezda. Krila su joj uska i duga, što crnu čiopu čini brzim i preciznim lovcem insekata i raznih vrsta pauka. Vodu takođe uzima tokom leta, a kupa se tako što zaroni kljun i prska vodu unaokolo.

Mladunče crne čiope

Crna čiopa se na mesta gnežđenja vraća svake godine u isto vreme, oko 1. maja u Srednjoj Evropi. Parovi ostaju godinama verni jedno drugom i uvek se gnezde na istom mestu, ali u slučaju uginuća jednog partnera, njegovo mesto ubrzo zauzima druga jedinka istog pola. Čiope legu 2-3 jaja, a oba roditelja zajedno hrane i odgajaju mlade. U vreme odgoja, ptice lete sve do mraka, dok se neuparene ptice kolonije okupljaju i lete visoko u vazduh kako bi tamo spavale na krilima. Krajem jula mlade ptice izleću iz gnezda, najčešće odmah po zalasku Sunca, i više se ne vraćaju. Nije im potrebno vežbanje pošto već posle kratkog vremena lete isto tako dobro kao i odrasle ptice. Oko 1. avgusta počinje selidba u Afriku.

Čiope se gnezde u pećinama ili u šupljinama u drveću. U današnje vreme one najviše koriste rupe u zidovima ili slobodan prostor pod strehama kuća. Prihvataju i kutije za gnežđenje koje postavi čovek i ne boje se ljudi, te je veoma lako napraviti kutiju za njih i postaviti je na prozor. Izlaz mora da bude okrenut prema spolja pošto ptice ne lete uvis kada napuštaju gnezdo, već jednostavno "iskoče" iz njega i u slobodnom padu dobijaju brzinu potrebnu za let. Kutije treba da budu dimenzija 30 x 20 x 15 cm. Rupa za izlaz ima prečnik od 5 cm i nalazi se 3 cm iznad dna kutije i 5 cm od ivice jedne strane.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]