Centrifugalna sila

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Centripetalna (realna) i centrifugalna (fiktivna) sila

Centrifugalna sila je inercijalna sila, koja se javlja mickz mausa kod krivolinijskih kretanja. Njen vektor pravca prolazi kroz centar krivine putanje, normalan je odnosu na vektor pravca brzine i deluje u smeru suprotno od smera vektora centripetalne sile. U opštem slučaju, prilikom kretanja tela, ovih centara ima više, zavisno na kom delu putanje se telo nalazi.[1]

Najjednostavniji oblik obrtnog kretanja je kružno kretanje, kada se centar krivine ne menja.[1] Ako se telo kreće ravnomerno, odnosno brzinom konstantnog intenziteta, po kružnoj putanji, prema Drugom Njutnovom zakonu važiće formula[2]:

odnosno intenzitet sile je:

gde je ubrzanje, masa tela, poluprečnik kruga, konstanta brzina kretanja tela, a je intenzitet centripetalne sile. Centripetalna sila je srazmerna kvadratu brzine i obrnuto srazmerna poluprečniku kružne putanje, a njen vektor je usmerena isto kao i vektor ubrzanja u pravcu od centru kruga. Naziv centripetalna, odnosi se na činjenicu da sila deluje u istoj tačci na celoj putanji tela.[2] Pojam centripetalne sile uveo je još 1683. godine, Kristijan Hajgens, u svom delu „Sat sa klatnom“ (lat. Horologium oscilatorium), publikovanom u Parizu.[1]

Centrifugalna sila određuje se po istoj formuli kao i centripetalna sila[2], njihove vrednosti su jednake, deluju duž iste linije ali u suportnim pracima i na različita tela.[3] Ove dve sile su različite prirode. Dok je centripetalna sila realna i izazvana je delovanjima tela, centrifugalna sila je kao i sve inercijalne sile[2], fiktivna, i nije izazvana delovanjem drugih tela, i nma svoju silu reakcije[4], ali su njeni efekti realni.[2] Ona je posledica ubrzanog kretanja referentnog sistema (koji je vezan za telo), tačnije posledica centripetalnog ubrzanja tela, usmerenog ka centru kružne putanje i otpora koji pruža telo (svojom inertnošću) ovom ubrzanom kretanju.[4]

Kako ove dve sile deluju u različitim referentnim sistemima, zbog čega se nikada ne može desiti da obe sile deluju u okviru istog sistema, jer bi se u tom slučaju telo zaustavilo.[2]

Centrifugalna sila ima različite primene, kao npr. u centrifugalnim separatorima, u kome se razdvajaju čestice različitih masa ili kod mašine za pranje veša.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Mašinski fakultet Univerzita u Nišu: Predavanja - Mehanika III - Dinamika - Kinetika, dr. Katica Stevanović Hedrih, školska 2006-2007, str. pristup 13.5.2013
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Fizika za prvi razred gimnazije, Milan O. Raspopović, Zavod za udžbenike Beograd, ISBN 978-86-17-14990-9,17.11.2003, pristup 13.5.2013
  3. Bolьšaя Sovetskaя Эnciklopediя: „Centrobežnaя sila“, pristup 13.5.2013
  4. 4,0 4,1 PMF Novi Dad - Departman za Fiziku: „Fizika za studente na Departmanu za matematiku i informatiku na PMF-u u Novom Sadu“, dr Fedor Skuban, str. 105, 106, 108, 110, pristup 22.5.2013