Bresničićka slatina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bresničićka slatina[1]
IUCN kategorija IV (zaštićeno stanište)
Аркозові пісковики 11.jpg
Endemična vrsta – dalmatinski luk (Allium guttatum ssp. dalmaticum)
Lokacija Selo Bresničići, rijeka Toplica
Najbliži grad Prokuplje  Srbija
Površina 0,0423 km² (0 mi² )
Osnivanje 2018[2][3]
Upravitelj JKP Hameum Prokuplje

Bresničićka slatina nalazi se u selu Bresničić, između Prokuplja i Kuršumlije, južna Srbija[4]

Na Jugu Srbije slatine se javljaju u fragmentima i predstavljaju pravu retkost za koju se skoro i ne zna budući da su slana zemljišta kao prirodni fenomen široko rasprostranjena po Vojvodini. Poznata staništa, južno od Save i Dunava, nalaze se u okolini Vranja, Prokuplja i Niša. Za zaštićena staništa proglašena su dva lokaliteta: Lalinačka slatina, koja se nalazi delom u Nišu, a delom u Merošini i Bresničićka slatina u ataru sela Bresničić, od Prokuplja prema Kuršumliji, udaljena 13 kilometara. Flora ovih slatina specifična je i u biogeografskom smislu drugačija od slatina Panonske nizije.[5]

Slatine spadaju u najlošije zemljište tako da se najvećim delom koriste za ispašu stoke. Broj očuvanih slatina značajno je opao za poslednjih sto godina kao posledica razvoja industrije i poljoprivrede. Slana kopnena staništa u Evropi odavno su uključena u razne procese zaštite zbog proučavanja visoko vrednih i očuvanih predela. Zbog toga su identifikovane kao prioritetna staništa u Evropi i posebno zaštićena u okviru Ramsarske konvencije i mreže NATURA 2000.

Ova staništa imaju veoma veliki značaj, kako za očuvanje biodiverziteta, tako i kao izvor vrsta sa lekovitim svojstvima i divljih srodnika – neprocenjivih u oplemenjivanju biljaka i stvaranju novih sorti.

Na Bresničićkoj slatini zastupljene su vrste koje daju pečat ovom području. Jedna od njih je endemična vrsta – dalmatinski luk (Allium guttatum ssp. dalmaticum), upisan u „Crvenoj knjizi flore Srbije 1” kao krajnje ugrožen, kao i slatinski cvet (Limonium gmelini).[6]

Na ovom malom slatinastom području registrovane su do sada 32 vrste ptica, među kojima su neke retke i ugrožene u Srbiji i Evropi.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]