Besčeljusnjače
| Besčeljusnače | |
|---|---|
| |
| Lampetra fluviatilis | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Potkoljeno: | Vertebrata |
| Nadrazred: | Agnatha |
Kičmenjaci bez vilica (grč. Agnatha) je najprimitivnija klasa kičmenjaka koja nemaju neke od osobina karakteristične ostalim kičmenjacima, kao što su:
- nemaju vilice (grč. a = bez; gnathos = vilica) pa im je usni otvor stalno otvoren i okrugao po čemu dobijaju naziv kolouste (lat. Cyclostomi);
- nemaju kičmene pršljenove;
- nemaju parne udove.
Ovoj klasi pripadaju, odnosno, ova klasa se deli na dve potklase:
- kolouste, kojima pripadaju recentne vrste i
- ostrakodermi, najstariji fosilni oblici među kičmenjacima.
Ova potklasa obuhvata mali broj recentnih morskih i slatkovodnih vrsta koje su prema spoljašnjoj morfologiji veoma slične jeguljama od kojih se razlikuju daleko primitivnijom građom. Koža im je sluzava i bez krljušti obojena sivo - mrko. Dužine su do 1 m. Kreću se vijuganjem tela i često se pripijaju za plivajuće predmete i objekte.
Naziv dobile prema usnom otvoru koji je, usled nedostatka vilica, stalno otvoren i okrugao. U usnom otvoru se nalaze mnogobrojni rožni zubići. Pored nedostatka vilica ove životinje nemaju ni parne udove već samo jedno nediferencirano neparno peraje u vidu kožnog nabora koji je iznutra poduprt hrskavičavim elementima. Unutrašnji skelet je predstavljen hordom (chorda dorzalis) koja je obavijena čvrstom vezivnom opnom. Pojedini delovi horde su hrskavičavi i metamerno raspoređeni. Lobanja je vrlo proste građe i sastoji se od nekoliko hrskavičavih elemenata. Odozgo, na sredini glave nalazi se samo jedan nosni otvor po čemu se nazivaju i Monorhini (grč. mono = jedan; rhis, rhinchos = nos). Mozak je petodelan i sa njime su u vezi endokrine žlezde: epifiza i hipofiza.
Škrge se sastoje od listića koji leže u škržnim kesama. Srce se nalazi u perikardijumu i sastoji od pretkomore i komore. Crevo je u obliku prave cevi na kojoj nema želuca. Jetra je razvijena dok je pankreas u začetku. Slezina ne postoji, već je umesto nje u zidu creva prisutno limfoidno tkivo. Izlučivanje vrše parnim mezonefrosima čiji se izvodni kanali izlivaju zajedničkim otvorom koji se nalazi iza analnog otvora.
Većina kolousta je odvojenih polova. Polne žlezde su neparne i nemaju izvodne kanale pa se polni produkti izbacuju u telesnu duplju da bi u spoljašnju sredinu bile izbačene preko urogenitalnog sinusa koji se nalazi iza analnog otvora. Razviće se odvija metamorfozom preko larve amocetes (ammocoetes). Larve se toliko razlikuju od odrasle jedinke da su ranije bile opisivane kao zasebna vrsta. Žive na dnu zarivene u pesak po čemu su i dobile ime (grč. ammos = pesak; koitazein = ležati).
Veliki broj vrsta su ektoparaziti riba. Pomoću rožnih zubića se pričvršćuju za telo domaćina i pomoću jezika, koji služi kao pumpa, sišu krv.
Ciklostomi se dele na dva reda:
- slepulje ili Myxinoidea;
- zmijuljice,(nazivaju se još vijuni ili paklare) ili Petromyzontes.
Ostrakodermi su najstariji prapreci kičmenjaka poznati u fosilnom stanju. Fosili se mogu naći u slojevima zemlje iz perioda od ordovicijuma do devona. Kao i njihovi srodnici kolouste nisu imali parne udove i vilice. Za razliku od kolousta imali su dobro razvijen kožni skelet, odnosno njihova koža ima koštane pločice ili krljušti po čemu su dobili ime (grč. ostracon = ljuska, ljuštura; derma = koža). Snažno razvijeni koštani oklop omogućio je njihovu jako dobru fosilizaciju. To su bile slabo pokretne životinje, loši plivači koje su većinu života provodile na dnu slatkih voda. Skelet im je bio hrskavičav.
Dele se na četiri reda:
- osteostraci (Osteostraci)
- anaspida (Anaspida)
- heterostraci (Heterostraci)
- celolepida (Coelolepida)
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić, M.: Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Kalezić, M.: Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
- Kalezić, M., Tomović, Lj: Hordata - skripta, četvrto izdanje, Biološki fakultet, Beograd, 2005.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Bio Net Škola Arhivirano 2008-04-23 na Wayback Machine-u