Avram Miletić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Avram Miletić
Biografske informacije
Rođenje 1755
Kać, Habsburška Monarhija
Smrt posle 1826
Obrazovanje
Zanimanje trgovac
Opus
Jezik srpski

Avram Miletić (Kać, Habsburška Monarhija 1755— posle 1826)[1] je bio trgovac i pesnik poznat po tome što je sastavio jednu od najstarijih zbirki pesama urbane lirske poezije na srpskom jeziku.

Sadržaj/Садржај

Porodica[uredi - уреди | uredi izvor]

Miletićev deda je bio Mileta Zavišić, koji je došao u Bačku iz Kostajnice[2] u kojoj je predvodio četu od tri stotine ljudi i borio se protiv Osmanlija tokom trideset i dve godine. Pošto su Osmanlije nameravale da ga kazne posle potpisivanja mira sa Austrijom, Mileta se preselio u Bačku i promenio svoje prezime u Miletić. Miletin sin Sima, koji je bio školovani trgovac u Novom Sadu, imao je petnaest sinova i tri kćeri. Avram Miletić je bio najstariji Simin sin.[3] Drugi sin Avrama Miletića, takođe Sima po svom dedi, je bio čizmar[4] i otac Svetozara Miletića, političkog lidera Srba u Vojvodini.[5].

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Avram Miletić je završio trgovački zanat, prvo u Vidinu a zatim u Novom Sadu.[6] U periodu 1785—1787 Miletić je bio učitelj istovremeno u dve škole koje su se nalazile u dva različita sela, Lok i Vilovo, tako što je u jednoj školi držao nastavu prepodne a u drugoj popodne.[7] Oženio se sveštenikovom ćerkom i otvorio je trgovačku radnju u Mošorinu.[7]

Delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Avram Miletić je sastavio zbirku od 129 pesme pod nazivom Pesmarica koju je napisao u periodu 1778—1781 i u kojoj se nalaze urbane lirske pesme ali i nekoliko srpskih epskih pesama poput "Istorija Kneza Lazara od Kosova i od Cara Murata", "Istorija Musić Stefana", "Istorija Vojvode Momčila" i "Istorija Mladog Prodanovića", sve zabeležene oko trideset godina pre nego što je Vuk Karadžić prvi put zapisivao epske pesme.[8][9][10] Miletić je sve četiri epske pesme koje je zapisao nazvao istorijama jer su one smatrane istorijom u obliku pesme.[11] Istorija mladog Prodanovića je u stvari narodna epska pesma Srbi u Donavertu koju je 1744 zapisao Hristifor Žefarović.[12][13]

Miletićeva zbirka se smatra najstarijom do sada otkrivenom zbirkom urbane poezije na srpskom jeziku.[14] Miletić je zapisao čuvenu baladu "Omer i Merima" samo pet ili šest godina pošto ju je Alberto Fortis prvi zapisao.[15] U svojoj pesmarici je takođe zabeležio i pesmu Pašhalija, koju je napisao Jovan Avakumović 1775 godine.[16]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Srejović, Dragoslav, Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 8451304, http://books.google.rs/books?id=1eoJAQAAIAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=FMMST-3RL4nZ4QStq6DZDw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  2. Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. str. 283. http://books.google.rs/books?id=s0pKAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=l_wTT6PqCqPV4QTc0KnJAw&ved=0CDoQ6AEwBDge. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Милетићев отац је, године 1876, казивао Александру Сандићу да је његов прадед, Милета Завишић, дошао у Бачку са босанске границе, из Костајнице, што много не противречи Милетићеву казивању..." 
  3. Petrović, Nikola (1958), Svetozar Miletić, 1826-1901, Belgrade: Nolit, OCLC 7888773, http://books.google.rs/books?ei=mhIUT-eZMqTY4QT8w5T-Aw&id=z-wwAAAAIAAJ&dq=%22%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC&q=%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B5#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012. 
  4. Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. str. 283. http://books.google.rs/books?id=s0pKAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=l_wTT6PqCqPV4QTc0KnJAw&ved=0CDoQ6AEwBDge. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Син Аврама Милетића, Сима чизмар..." 
  5. (Serbian) Зборник Матице српске за друштвене науке, Volumes 19-21. Novi Sad: Matica Srpska. 1958. str. 104. http://books.google.rs/books?ei=4_cTT_qEC8KQ4gTYmvTbAw&id=yv8cAQAAMAAJ&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%83+%D0%B8+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Аврам Милетић, деда Светозара Милетића..." 
  6. Stanojević, Stanoje (1934) (Serbian). Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu, Volume 7. Sremski Karlovci: Istorisko Društvo. http://www.worldcat.org/title/glasnik-istoriskog-drustva-u-novom-sadu/oclc/16573849&referer=brief_results. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Аврам Милетић је био трговачки калфа, у Видину, у Новоме Саду;" 
  7. 7.0 7.1 J. Popović, Dušan (1939) (Serbian). Vojvodina, Volume 2. Novi Sad: Istorisko društvo u Novom Sadu. str. 190. http://books.google.rs/books?ei=4_cTT_qEC8KQ4gTYmvTbAw&id=FXYaAAAAIAAJ&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%83+%D0%B8+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83&q=%22%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%B8+%D1%83+%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83+%D0%B8+%D1%83+%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D1%83%22#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012.. 
  8. Veselinov, Ivanka; Vera Jerković (1991) (Serbian). Tragom srpske prošlosti. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske. str. 6. ISBN 9788680061061. http://books.google.rs/books?id=95BiAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=nM4ST4msFune4QT88_jcAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012.. "Песмарица Аврама Милетића... има 129 песама" 
  9. Bulletin scientifique: Sciences humaines, Zagreb: Le Conseil, 1965, OCLC 1765068, http://books.google.rs/books?id=5FBOAQAAIAAJ&q=%22Avram+Mileti%C4%87%22&dq=%22Avram+Mileti%C4%87%22&hl=en&sa=X&ei=m70ST-C1CbLc4QSd94zlAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  10. Karadžić, Vuk (1965), Mala prostonarodnja slaveno-serbska pjesnarica, 1814. Narodna srbska pjesnarica, 1815., Belgrade: Prosveta, OCLC 18105307, http://books.google.rs/books?id=icFiAAAAMAAJ&q=%22%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%22&dq=%22%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%22&hl=en&sa=X&ei=FfQET5fXCsKI4gSK-OSNCA&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  11. Srejović, Dragoslav, Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 8451304, http://books.google.rs/books?id=1eoJAQAAIAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=FMMST-3RL4nZ4QStq6DZDw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  12. Pavić, Milorad (1970), Belgrade: Nolit, OCLC 258050552, http://books.google.rs/books?id=2ZBiAAAAMAAJ&q=%22%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83%22&dq=%22%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83%22&hl=en&sa=X&ei=uY4WT8-WMIfY4QSGvbyNBA&ved=0CDcQ6AEwAw 
  13. Samardžić, Radovan (1986), Историја Српског Народа, Srpska knjiiževna zadruga, http://books.google.rs/books?ei=zoUWT-evE-rl4QTOhuDlAw&id=CX5pAAAAMAAJ&dq=%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B+%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B+prodanovi%C4%87&q=%22%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22#search_anchor 
  14. Hawkesworth, Celia (2000), Voices in the shadows: women and verbal art in Serbia and Bosnia, New York: Central European University Press, ISBN 9780585395319, OCLC 49851607, http://books.google.rs/books?id=rGSqi3EKxL4C&pg=PA92&dq=%22Avram+Mileti%C4%87%22&hl=en&sa=X&ei=m70ST-C1CbLc4QSd94zlAw&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Avram%20Mileti%C4%87%22&f=false. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  15. Matić, Svetozar R. (1972), Novi ogledi o našem narodnom epu, Novi Sad: Matica srpska, OCLC 11647588, http://books.google.rs/books?id=971iAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=nM4ST4msFune4QT88_jcAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  16. (Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Book 40, Issues 1-2. Novi Sad: Matica Srpska. 1992. str. 335. http://books.google.rs/books?id=iQJKAAAAYAAJ&q=%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&dq=%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=en&sa=X&ei=gwQUT4PZPNP04QTYxaHqCQ&ved=0CDgQ6AEwAg. pristupljeno 16. 1. 2012.. "варијанти Авакумовићеве песме Пашхалија новаја....текст ове песме сачуван је у врло малом броју записа: 1) у Песмарици Аврама Милетића"