Alergijski rinitis

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Polenska kijavica.
Alergijski rinitis
Blausen 0015 AllergicRhinitis.png
ICD-10 J30.
ICD-9 477
OMIM 607154
DiseasesDB 31140
MedlinePlus 000813
eMedicine ent/194 med/104, ped/2560
MeSH D012221

Alergijski rinitis je simptomatski poremećaj ili atopijska bolest nosne sluzokože koji se karakteriše zapaljenskom reakcija nastalom nakon kontakta sa alergenima iz životne sredine. Može se javiti tokom cele godine, kao nesezonski alergijski rinitis, ili je kod nekih osoba izraženiji tokom određenih perioda u godini kao sezonski alergijski rinitis ili polenska kijavica.[1]

Epidemiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva na globalnom nivou boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa. Tokom poslednjih decenija bolest ima povećanu prevalencu, koja se u dečijem uzrastu kreće od 25 do 35%.[2] Više od polovine svih slučajeva počinje pre treće godine života, a 80% pre šeste.[3] Stepen povećanja oboljenja ne može se objasniti samo promenama u genomu,[4] pa se sve češće nastanak bolest povezuje sa učestalošću infekcija u najranijem uzrastu, čak i u uslovima života u dobrim higijenskim uslovima, bez infekcija čime se bavi „hipotezom higijene”, objašnjava povećanje incidencije atopijskih bolesti pa i alergijskog rinitisa.

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen korova, trava ili stabalo, dok kućna prašina, perje, plesni, dlake životinja i neki lekovi (npr nesteroidni antiinflamatorni lek) mogu izazvati nesezonski alergijski rinitis.

Patogeneza[uredi - уреди | uredi izvor]

Alergijski rinitis podrazumeva upalu sluzokože nosa, očiju, eustahijeve tuba, srednjeg uva, sinusa i ždrela. Nos je uvek uključen u ovaj proces, dok su drugi organi pogođeni samo kod pojedinaca. Zapaljenje sluzokože karakteriše se kompleksnim sadejstvom više inflamatornih medijatora, koji na kraju pokreću imunoglobulinom E (IgE) posredovane odgovore na proteine iz spoljašnje sredine.[5] Tendencija da razviju alergijska, ili IgE-posredovana, reakcije na spoljašnje alergene (proteine sposobne da prouzrokuju alergijsku reakciju) ima genetsku komponentu. U podložnih osoba izloženost određenim stranim proteinima dovodi do alergijskih senzitizacije, koje se karakterišu proizvodnjom specifičnih IgE usmerenog protiv tih proteina. Ovaj specifični IgE obavija površinu mastoidnih ćelija, koje su prisutne u nosnoj sluzokoži. Kada se specifičan protein (npr specifično zrno polena) udahne u nos, ono se može vezati za IgE na mastoidnih ćelija, što dovodi do neposrednog i odloženog otpuštanjem većeg broja medijatora.[5][6][7]

Patofiziološki mehanizmi u polenom izazvanom alergijskom rinitisu
Faza reakcije

Posrednici koji se odmah oslobađaju u ranoj fazi ili fazi reakcije uključuju; histamin, triptazu, himaze kinina i heparin.[6][7] Mastoidne ćelije brzo sintetišu i druge posrednike, uključujući leukotrijen i prostaglandin D2. [10, 11, 12] [8][9][10] Ovi medijatori, preko različitih interakcija, na kraju dovode do simptoma rinoreje (nazalne kongestije, kijanje, svraba, crvenila, suzenja, oticanja, pritiska u uvu...). Mukozne žlezde nosa su takođe nadražene , što dovodi do povećanja sekreta iz nosa. Takođe javlja se i povećana vaskularna permeabilnost (propustljivost), sa eksudacijom plazme. Promene prati i vazodilatacija krvnih sudova, koja dovodi do zapušenja nosa i porasta krvnog pritiska. Zbog stimulacije senzornih nerva dolazi do kijanja i svraba u nosu.

Kako se svi ovi događaji mogu javiti unutar nekoliko minuta; ova reakcija označava se kao rana ili neposredna, faza reakcije.

Kasna faza

Tokom 4-8 časova, od kontakta sa alergenom, stvoreni posrednici kroz složen sled uzajamnih događaja, dovode do regrutovanja drugih upalnih ćelija u mukozi, poput neutrofila, eozinofila, limfocita i makrofaga.[11] Ovo rezultuje kontinuiranom inflamacijom, nazvanom odgovor kasnom fazom. Simptomi odgovora u kasnoj fazi su slični onima iz rane faze, ali kijanje, svrab i zagušenja i proizvodnja mukusa su manje izražene ali i dalje imaju tendenciju da se javljaju.[11]

Kasna faza može trajati satima ili danima, a sistemski uticaji, uključujući zamor, pospanost i malaksalosti, može nastati iz zapaljenskog odgovora. Ovi simptomi često značajno utiču na kvalitet života bolesnika.

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su:

  • kijanje, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa,
  • svrab i crvenilo očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju,
  • nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Razlike u kliničkoj slici u mnogome variraju od bolesnika do bolesnika ali i između akutnog i hroničnog oblika rinitisa i prikazane su u ovoj tabeli:

Simptomima kod akutnog i hroničnog oblika alergijskog rinitisa.[12]
Akutni rinitis Hronični rinitis
  • traju manje 4 dana nedeljno ili manje od 4 nedelje
  • blagog su intenziteta
  • očuvana funkcija spavanje
  • očuvane dnevne aktivnosti (sport, slobodno vreme...)
  • normalane radne i školeske aktivnost
  • simptomi ne predstavljaju opterećenje za bolesnika
  • simptomi traju više od 4 dana nedeljno i više od 4 nedelje
  • umereno-jakog su intenziteta
  • nekarakteristično spavanje
  • otežane dnevne aktivnosti (sport, slobodno vreme...)
  • problemi u radu ili u školi
  • simptomi predstavljaju opterećenje za bolesnika

Iznenadne promene temperature, fizički napor, duvanski dim ili zagađenost vazduha mogu pogoršati simptome alergijskog rinitisa.

Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili nakon uzimanja određenih lekova.

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagnoza alergijskog rinitisa primarno se postavlja na osnovu: anamneze, karakteristične kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Dijagnostički testovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Od testova obavezan je kožni alergijski test, koji se po potrebi dopunjava drugim ispitivanjima kao što su bakteriološki i citološki (eozinofili) nalazi brisa nosa i ispljuvka, ukupni i specifični IgE i funkcija pluća.[1]

Nespecifična nosna hiperreaktivnost je važna osobina alergijskog rinitisa, koja je definisana kao povećani nosni odgovor na normalne nadražaje rezultujući sa kijanjem, nosnom kongestijom i / ili sekrecijom.

Ređe se u rutinskoj dijagnostici rinitisa koriste provokativni testovi (uglavnom u istraživačke svrhe) kao što su merenje otpora prolazu vazduha kroz nos, maksimalni inspiratorni vršni protok kroz nos i nespecifični i specifični provokativni test alergenom na nosnu sluzokožu.

Terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nemedikamentna terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nemedikamentna terapija, koja se zasniva na izbegavanju kontakta sa alergenom (materije na koje je bolesnik alergičan, iz neposredne okoline najbolji je način da se spreči alergijskog napada.

Mesto boravka (kuću ili stan) moraju da budu što čistiji. U tom smislu treba temeljno očistiti sve prostorija od prašine, ukloniti tepihe, zavese, tapacirani nameštaj, pokrivače od perja ili ćebad, kućne ljubimce i sl.

Kada je vazduh jako zagađen bolesnik treba izbegavati izlazak van stana i obavezno zatvoriti prozore i vrata.

Ako je pacijent alergičan na dlaku kućnog ljubimca ili domaćih životinja, trebali bi tom ljubimcu naći drugi dom, a sa drugim domaćim životinjama izbegavati direktan kontakt.

Medikamentna terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Za medikamentozbo lečenje simptoma alergijskog rinitisa mogu se koriste sledeći lekovi:

  • oralni H1 - antihistaminici
  • intranazalni H1-antihistaminici
  • intranazalni kortikosteroidi
  • intranazalni kromolini
  • antileukotrieni
  • specifična imunoterapija (potkožna, podjezična, nosna)

Medikamentozna terapija alergijskog rinitisa prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije

Oblik Blaži oblik Umereni, do teški oblik
Intermitentni (povremen) rinitis
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike.
  • Primeniti intranazalni beklometazon, ukoliko je potrebno,
  • Nakon nedelju dana mogu se primeniti oralni antihistaminici.
Trajno prisutni (pemanentni) rinitis
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike ili je dovoljna manja doza intranazalnog beklometazona.
  • Permanentni i intranazalni beklometazon
  • Ukoliko su simptomi jaki, mogu se dodati oralni H1 - antihistaminici i/ili manja doza oralnih kortikosteroida na početku lečenja.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. Patino CM, Martinez FD. Interactions between Genes and Environment in the Development of Asthma Allergy 2001;56:279-86.
  3. Hamelmann E, Herz U, Holt A et al. New Visions for basic research and primary prevention of pediatric allergy: An iPAK summary and future trends. Pediatr Allergy Immunol 2008: 19 (Suppl. 19): 4-16
  4. Baker BS. The role of microorganisms in atopic dermatitis. Clin Exp Immunol 2006;144:1–9.
  5. 5,0 5,1 Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  6. 6,0 6,1 Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  7. 7,0 7,1 Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  8. Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  9. Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  10. Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  11. 11,0 11,1 Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  12. Čvoriščec B, Beritić T, Buneta D, Radošević Z, Lovašen-Eberhardt Ž. Pulmologija. U: Dekaris D, Čulo F. Klinička imunologija u nas. Naprijed, Zagreb, 1990: 315-36.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).