Atopija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Atopija
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Ekcem - tipična atopijska manifestacija
ICD-9 691.8
OMIM 147050
DiseasesDB 34489

Atopija je lična i / ili porodična sklonost, preosetljivosti i stvaranja antitela imunoglobulina klase E (IgE antitela) u odgovoru na uobičajeno izlaganje organizma alergenima, obično belančevinama.[1][2] Reč je izvedana od latinizirane reči atopicus, a, um, poreklom iz grčkog jezika ατοπία, koji isključuje + topos - mesto, i znači, onaj koji se ne nalazi na pravom mestu.[3]

Atopija je podgrupa alergijskih hipersenzitivnosti koja se definiše kao genetska predispozicija za produkciju IgE imunoglobulina u odgovoru na izlaganje alergenu, dok pojava specifičnih IgE antitela leži u osnovi razvijanja kliničkog poremećaja.[4] Prema tome koncept „alergijskog marša” koji je karakterističan za atopiju, opisuje genezu astme od odojačkog perioda kada nastaje atopijski dermatitis/ekcem, alergija na hranu i vizing, dok se kasnije alergija proširuje i na inhalatorne alergene, što ima za posledicu razvoj astme.[5]

Povezanošću između nastanka atopije i učestalosti infekcija u najranijem uzrastu, koji se razlikuje od koncept „alergijskog marša”, bavi se „hipoteza higijene”, koja objašnjava povećanje incidencije atopijskih bolesti životom u dobrim higijenskim uslovima, bez infekcija.

Pojam atopija i njegova primena[uredi - уреди | uredi izvor]

Pojam atopija i alergija se često koriste kao istoznačnni pojmovi, međutim između njih postoji razlika. Atopija je preterani imunološki odgovor posredovan IgE antitelima; i njom se osznačavaju sve atopijske bolesti preosetljivost tipa I, za razliku od alergije koje je preterani imunski odgovor na strani antigen bez obzira na mehanizam nastanka. Prema tome, sve atopije spadaju u alergijske bolesti, dok mnoge alergijske bolesti (npr. Hipersensitivni pneumonitis) nisu atopijske bolesti.[1]

Pojam atopija,[6] uglavnom je rezervisana za genetsku sklonost IgE senzibilizaciji na alergene koji se obično nalaze u okruženju (životnoj sredini) i sa kojima svaka osoba može da dođe u dodir, ali na koje većina njih ne proizvodi na duže vreme IgE antitelima posredovani odgovor.[1]

Atopija, po svojoj suštini je klinička definicija za enormni odgovor senzibilisanih osoba posredovan IgE antitelima.[2], i prema tome pojam atopija ne može se upotrebiti bez dokaza IgE senzibilizacije, bilo nalazom IgE antitela u serumu i / ili pozitivnog kožnog prik (prick) testa.[2]

Etiopatogeneza[uredi - уреди | uredi izvor]

Atopija kao preosetljivost tela, na senzibilizaciju alergenima koji se obično nalaze u okruženjučešć, nastaje kao posledica sklonosti organizma takvih osoba da mogu razviti tipične alergijske simptome poput; astme, rinokonjuktivitisa ili ekcema.

Češće se javlja u detinjstvu i u adolescenciji.[7][1]

Kad se alergen veže za IgE, on oslobađa histamin iz unutarćelijskih granula mastocita (veoma rasprostranjenih u celom organizmu), čija je najveća koncentracija u koži, plućima, sluzokožama želudačnocrevnom sistemu; koji potom podstiče aktivaciju ćelija imunološkog sistema i primarni je medijator kliničke atopije.[1]

Fizička povreda tkiva i dejstvo otrovne materije (npr tkivni iritansi, opioidi, površinski aktivni agensi) mogu biti stimulus za oslobađanje histamina, nezavisno od IgE.[1]

Histamin izaziva lokalnu vazodilataciju (posledica je eritem), povećava propustljivost kapilara i otok što stimuliše živce (nastaje svrab). Takođe histamin dovodi do kontrakcije glatke muskulature u disajnim putevima (bronhokonstrikcije) i želudačnocrevnom sistemu (pojačava peristaltiku), pojačava salivaciju i sekreciju bronhalnih žlezda. Kad se histamin oslobađa sistemski, on je potencijalni dilatator arteriola i može dovesti do obimnog zastoja krvi u perifernim krvnim sudovima i pojave hipotenzije; cerebralna vazodilatacija (koje mogu biti uzrok vaskularne glavobolje). Histamin povećava propustljivost kapilara; što rezultuje gubitkom plazme i plazminih proteina iz vaskularnih prostora i pojavom cirkulatornog šoka. To podstiče lučenje kateholamina iz hromofilnih ćelija nadbubrega.[1]

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Uobičajeni simptomi uključuju rinitis, kijanje, curenje iz nosa (zbog promena u gornjim partijama respiratorni trakt); zviždanje u grudima izazvano dispnejom i svrab u očima i po koži, a u težim oblicima hipotenziju i anafilaksiju.

Simptomi mogu obuhvatati i otok nosa, bolnu palpaciju paranazalnih sinusa, piskanje u plućima, hiperemiju i edem konjuktiva i perutanje kože.

Kod neke dece, može se uočiti usko i visoko nepce, mala donja vilica i izbočena gornja vilica (lat. facies adenoidea ili alergijske lice) obično su povezani sa hroničnom alergijom.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Dekaris D. Atopija. U: Temeljna alergologija. Zagreb: Školska knjiga (1983). str. 25.-6.
  2. 2,0 2,1 2,2 Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Fridmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-MillsTAE, Ring J, Thien F, Cauwenberge Van P and Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the Nomenclature Review Comimittee of the World Allergy Organization. Allergy. 2004; 113:832-6.
  3. Klaić B. Rječnik stranih riječi. Nakladni Zavod MH; Zagreb: (1986). str. 46.
  4. Hamelmann E, Herz U, Holt A et al. New Visions for basic research and primary prevention of pediatric allergy: An iPAK summary and future trends. Pediatr Allergy Immunol 2008: 19 (Suppl. 19): 4-16
  5. ISSAC Steering Committe: World variations in the prevalence of asthma symtoms : The International Study of Asthma and Allergies in Childhood (ISAAC) European respiratory journal 12: 315-335.
  6. Merriam-Webster Dictionary: Atopy
  7. Köhler-Kubelka N. O produkciji naših alergena. Zdravstvene novine. 1959;12: 56-7.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).