Тузиње
| Тузиње | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Сјеница |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 204 |
| Положај | |
| Координате | 43°07′35″N 20°07′05″E / 43.1265°N 20.118166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 1151 m |
  Тузиње Тузиње na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | NP |
Координате: 43° 07′ 35" СГШ, 20° 07′ 05" ИГД
Тузиње је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу, 30 км југоисточно од града Сјенице.
Географски положај[uredi | uredi kod]
То је сточарско сеоско насеље смештено на надморској висини од 1170-1280 метара. Простире се на изворним странама Рашљанске реке, између Озепца (1363 м) и Гаљиног брда (1208 м), с обе стране макадамског пута Дуга Пољана - Карајукића Бунари.
У јужном делу атара, на Пештерском пољу, на 1.157 м.н.в., налази се мало природно језеро, које представља остатак неогеног језера из прадавног геолошког периода, којим је Пештерско поље и које је временом отекло.[1][2]
Пољопривреда[uredi | uredi kod]
Велика надморска висина и оштра клима нису погодовали за развој земљорадње, а с обзиром да нема ни богатих шума то експлоатација дрвета није била могућа, али зато пространи пашњаци богати квалитетном травом погодују гајењу свих врста стоке посебно оваца.[1] Површина атара износи 2.433 хектара. Атар је богат пашњацима, па је отуда овчарство главна пољопривредна грана. Скоро свако домаћинство је раније са стоком излазило на „тузињске станове“ изнад села. Летња сточарска насеља на Пештеру, данас се налазе под заштитом државе. То су куће грађене за боравак породице преко лета, да би се обрадила земља, сачекао и убрао род.[3]. Главни аграрни производи тржишног значаја су сир и пршута
Инфраструктура[uredi | uredi kod]
Електричну енергију село је добило 1972. године, а водом се снабдева преко сеоских водовода (каптирани извори). У селу се налази четвороразредна основна школа и мектеб.
Културна добра под заштитом државе[4][uredi | uredi kod]
- Летњи сточарски „станови“ изнад Тузиња. Од некадашња 42, очувано је 4 плетених прућем и покривених сламом, са оплетеним торовима.
- „Хаџића чардак“ - стамбени објекат изграђен 1921. године, коришћен као молитвено место. Састоји се од каменог подрума, спрата од баскија, са махрабом на предњој фасади
- „Кујов крш“ - остаци цркве и некрополе
- „Ханиште“- остаци хана
- „Латинско гробље“
- „Градина“ - остаци тврђаве
Демографија[uredi | uredi kod]
У селу Тузиње сада живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 32,6 година (33,4 код мушкараца и 31,7 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 6,00.
Према попису из 2002. било је 204 становника (према попису из 1991. било је 299 становника). Великим делом насељено је Бошњацима. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Бошњаци | 199 | 97,54% | ||
| Срби | 5 | 2,45% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 16 | 27 | ||
| 80+ | 0 | 0 | ||
| 75-79 | 1 | 0 | ||
| 70-74 | 3 | 1 | ||
| 65-69 | 4 | 2 | ||
| 60-64 | 9 | 5 | ||
| 55-59 | 4 | 5 | ||
| 50-54 | 3 | 5 | ||
| 45-49 | 3 | 6 | ||
| 40-44 | 1 | 3 | ||
| 35-39 | 5 | 6 | ||
| 30-34 | 5 | 4 | ||
| 25-29 | 9 | 4 | ||
| 20-24 | 3 | 11 | ||
| 15-19 | 10 | 10 | ||
| 10-14 | 8 | 9 | ||
| 5-9 | 5 | 7 | ||
| 0-4 | 8 | 2 | ||
| просек | 33.4 | 31.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 76 | 33 | 41 | 1 | - | 1 |
| Женски | 89 | 36 | 44 | 6 | 1 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 48 | 40 | - | 2 | 1 | - | - | - | - | - |
| Женски | 35 | 27 | - | - | 2 | - | - | 1 | - | - |
| Оба | 83 | 67 | - | 2 | 3 | - | - | 1 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 2 | - | 2 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 4 | |
| Оба | - | - | - | 3 | - | 2 | - | - | 5 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 .Регионални план управљања отпадом за општине Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница Arhivirano 2013-11-24 na Wayback Machine-u, Приступљено 27. 4. 2013.
- ↑ Туристички потенцијали Рашке регије и развој сеоског туризма, Мила Павловић, Рајко Голић, Оригиналан научни рад, UDC 911.3:380.8 (497.11), Гласник српског географског друштва, свеска XCI - Бр. 3, том XCI - Nº3, стр. 41 (2011), Приступљено 27. 4. 2013.
- ↑ Летњи станови на пештерском Коштан-Пољу, Ранко Финдрик[mrtav link], Приступљено 27. 4. 2013.
- ↑ [mrtav link] Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10[mrtav link]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Илустрована Политика:Где Ђорђе и Алија убијају аждају, Душан Велимировић Arhivirano 2009-01-03 na Wayback Machine-u
- Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10[mrtav link]
- Првредни препород Србије улагањима дијаспоре, Давид Ћумир, Београд (2011)