Ovo selo je na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. U periodu od 1999. do 2001. godine je ovo selo bilo u takozvanoj kopnenoj zoni bezbednosti, demilitarizovanom pojasu širine 5 km. Pored spontanog procesa starenja i depopulacije, nastala bezbednosna situacija je izazvala da se preostali srpski živalj iseli.[1]
Poslednji stanovnici sela su bili Ljubica i Konstantin Aleksić koji su se odatle odselili 1999. godine. Početkom jula 2013. Miroslav Obrović je podigao spomenik selu.[2]