Манастириште

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Манастириште

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Власотинце
Становништво
Становништво (2011) 1099
Положај
Координате 42°58′N 22°09′E / 42.96°N 22.15°E / 42.96; 22.15
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 275 m
Манастириште na mapi Srbije
Манастириште
Манастириште
Манастириште (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 16210
Позивни број 016
Регистарска ознака ВЛ


Координате: 42° 57′ 36" СГШ, 22° 08′ 60" ИГД
Манастириште је насеље поред Власотинца. Смештено је на реци Власини, између брда Бели камен и Брезовице. Име је добило по манастиру који се на овом простору налазио у време средњовековне Србије.

Предање о Манастиришту[uredi | uredi kod]

Село Манастириште се спомиње као дербенџијско село у времену под турцима. На простору данашњег Манастиришта је у средњовековно доба, у време Стефана Немање, постојао манастир са школом, посвећен Преносу моштију Св. Николе код ушћа потока Брезовице (у народу манастирски поток) у Власину, за који се сматра да је најстарија богомоља у околини Власотинца. Верује се да су манастир срушили Турци, вероватно у XVII веку, а да су остатке манастира пребацили у Ћустендил. По предању у манастиру су живела три брата монаха: Душан, Угљеша и Стајко. Душана и Угљешу су мучки убили турци, а Стајко је побегао и основао оближње село Стајковце. Старо село се помиње се 1516. године без житеља и 1526. године, када броји 5 домаћинства. Сматра се да су први становници Срби били принудно доведени да као предстражарске јединице (дербенџије) обезбеђују слободан пролаз турским караванима поред реке Власине у кланцима планине Буковик-све до Цариграда. Таква насеља оснивана су само са хришћанским становништвом, а било је и насилног насељавања. Поред Манастиришта у нашем крају таква села су била: Добро Поље, Дарковце, Црна Трава, Брод, Јабуковик, Свође, Горњи Орах и друга села на власинској области и знепољској висоравни. Пошто је био тежак живот раје под турцима у тим насељима, онда су се људи тада одметали у хајдуке. Турци дербенџијска насеља напуштају крајем XVIII века, а улогу њихову су преузели плаћеници.

Манастириште данас[uredi | uredi kod]

У Манастиришту се од 21. маја 1991. сваке године слави празник Преноса Моштију Св. Николе. Сваке године домаћин, који се претходно добровољно пријавио, спрема славу и празник се обележава код крста у Манастиришту, који је подигнут на дан прве славе 1991. године.

У селу постоје само неколико породица староседоца, а већи део чине досељеници из Власотиначке и Црнотравске општине. Насељавање је запажено након Другог светског рата. Најбројнији досељеници су из Крушевице, Златићева, Равног Дела, Брезовице, Горњег Дејана, Горњег Гара, Дарковца, Јабуковика итд.

ФК „МСК"[uredi | uredi kod]

У селу је 1954. године основан фудбалски клуб „МСК“ (Манастирски спортски клуб). Утакмице су се играле на стадиону „Јаз“ покрај реке Власине, који је добио име по купалишту у близини, којег је поплава разорила 1988. године. После још једне велике поплаве 2007. године стадион „Јаз“ је уништен, и после тога ФК „МСК“ је престао са радом.