Лидија Сеничар

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Лидија Сеничар
Rođenje1973.
Београд
Zanimanjeисторичарка уметности, кустос, селектор и културна активисткиња

Лидија Сеничар (девојачко Лазовић; Београд, 19. октобар 1973) српска је историчарка уметности, кустос, селектор и културна активисткиња.[1]

Уредница је ликовних програма Дечјег културног центра Београда, где уређује и Међународни ликовни конкурс „Радост Европе“.[2][3] Ауторка је пројеката Истраживачки архив дечјег стваралаштва, „Израстање“ и других.

Биографија[uredi | uredi kod]

Образовање[uredi | uredi kod]

У Београду је завршила основну школу и Дванаесту гимназију (културолошко–језичка) смер инокореспондент сарадник. Дипломирала је 1999. на одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, на Катедри за националну историју уметности новог века, темом „Крунисање Богородице као иконографска тема у српском барокном сликарству“, оцењеном највишом оценом.

У организацији Министарства културе РС похађала семинаре из музеологије. Звање кустоса је стекла 2006. године.

Каријера[uredi | uredi kod]

Писала о савременој ликовној сцени Београда у редакцији културе дневника Експрес политика, 2001–2002. године. У уметничкој групи ФИА радила је 2004. као координатор посете музејима и суорганизатор пројекта „Публикум календар 2005 Феноман: karlssonwilker”

Као кустос приправник запослена је 2005. у Музеју примењене уметности у Београду, у Одсеку за односе с јавношћу и као сарадник Одсека за образовање.

Са колегама кустосима из београдских музеја — Народни музеј, Етнографски музеј, Природњачки музеј, Музеј историје Југославије… — основала је 2006. „Центар — ЦЕНТАР“, непрофитабилну друштвену организацију која се бави приближавањем културних садржаја особама са инвалидитетом и представљањем њиховог стваралаштва, са циљем да култура буде свима доступна. Остварене многе запажене радионице и изложбе

У Дечјем културном центру Београда запослена је 2010. на месту уредника Галерије, где осмишљава и реализује изложбено–образовни програм Галерије (око 25 изложби годишње) промовишући дечје ликовно стваралаштво и приближавајући ликовну културу деци и младима. Уредница је ликовних програма Дечјег културног центра Београда од 2012. године.

Њен уреднички ангажман укључује и пројекте као што су Међународни ликовни конкурс „Радост Европе“; „Светови и јунаци“ — посвећен српском луткарству и позоришном стваралаштву за децу; „Твој чаробни свет“ са Гете институтом; Конкурс за награду „Богомил Карлаврис“ за истакнуте резултате и посебан допринос у области ликовног васпитања и образовања деце и омладине; „Мудрост чула — дечје ликовно стваралаштво“, изложба студената Факултета ликовних уметности и Факултета примењених уметности и дизајна у оквиру предмета Методика ликовног васпитања и образовања (методичка пракса у предшколским установама, основним и средњим школама — средње стручне школе, гимназије и уметничке школе, школе за децу са инвалидитетом, домови за децу без родитељског старања); Традиционалне трибине „Ликовна педагогија — актуелна питања, дилеме и перспективе“; пројекат „Лего – савремена играчка“ и др.

Рецензент је уџбеника ликовне културе за пети и шести разред основне школе у издању куће „Клет“. Сарадник је Музеја примењене уметности у Београду у оквиру Дечјег октобарског салона.

Ауторски пројекти (избор)[uredi | uredi kod]

  • „Израстање“, пројекат праћења ликовног сензибилитета одраслих и ликовно формираних особа од најранијег узраста, по начелу да је ликовна култура у раном узрасту неопходна за формирање личности (од 2011; једна изложба и скуп годишње)[4][5]
  • Међународни конкурс за стрип–каиш (од 2011; годишње)
  • Истраживачки архив дечјег стваралаштва (2015);
  • „Од античког храма до човека нове индивидуалности — историја цивилизације кроз визуелни речник савременог доба“ (2016)

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Лидија Сеничар, биографија, „Пројекат Растко”
  2. Радост Европе, званична страна на сајту Дечјег културног центра
  3. „Снага дечјег ликовног израза”, Политика, Београд, 4. 10. 2017.
  4. Ћирић, Соња. Свако дете је уметник, Време, Београд, бр. 1317, 31. март 2016.
  5. Мирковић, М. „Први цртежи по зидовима”, Вечерње новости, 1. март 2016.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]