Доња Каменица

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Доња Каменица

Поглед на Богородичини цркву
Поглед на Богородичини цркву

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Општина Књажевац
Становништво
Становништво (2011) 360
Положај
Координате 43°29′14″N 22°19′19″E / 43.487166°N 22.321833°E / 43.487166; 22.321833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 346 m
Доња Каменица is located in Srbije
Доња Каменица
Доња Каменица
Доња Каменица (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 19352
Позивни број 019
Регистарска ознака


Координате: 43° 29′ 14" СГШ, 22° 19′ 19" ИГД

Доња Каменица је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 484 становника). Налази се на левој обали Трговишког Тимока[1]. У селу се налази Богородичина црква из прве четвртине XIV века, која је под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доња Каменица живи 340 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,7 година (55,2 код мушкараца и 56,2 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1169 [2]
1953. 1166
1961. 1031
1971. 750
1981. 618
1991. 484 468
2002. 371 360
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
353 98,05%
Роми
  
7 1,94%
непознато
  
0 0,0%


Богородичина црква[uredi - уреди | uredi izvor]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Богородичина црква у Доњој Каменици

Богородичина црква је подигнута у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности [5]. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[5].

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. РТС: „Књажевачки „драгуљ“ одолева зубу времена“ (2. фебруар 2014.)
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. 5,0 5,1 Споменици културе у Србији: Црква св. Богородице (сајт САНУ) ((sh)) ((en))

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]