Кална (Књажевац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Кална (разврставање).
Кална

Kalna (Knjaževac).jpg

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Зајечарски
Општина Књажевац
Становништво
Становништво (2011) 553
Положај
Координате 43°24′19″N 22°25′21″E / 43.405333°N 22.4225°E / 43.405333; 22.4225
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 463 m
Кална na karti Srbije
Кална
Кална
Кална na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 19353
Позивни број 019
Регистарска ознака


Координате: 43° 24′ 19" СГШ, 22° 25′ 21" ИГД

Кална је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 553 становника (према попису из 1991. било је 629 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица (тада под званичним називом Чуштица), Габровица, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.

Географски положај[uredi - уреди | uredi izvor]

Налази се на обронцима Старе планине, односно Миџора.[1]

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

На месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударства) на Старој планини.[2]

Привреда[uredi - уреди | uredi izvor]

Становништво се претежно бави сточарством, што је условљено конфигурацијом терена.[1]

Туризам[uredi - уреди | uredi izvor]

Из Калне се могу правити лепе туре на врхове Старе планине: Миџор (2.169 м), Бабин Зуб (1.758 м), Свети Никола (1.710 м), Писана Бука (1,230 м).[1]

Занимљивости[uredi - уреди | uredi izvor]

Својевремено је код Калне пронађен уранијум и 1963. године отворен рудник, са којим се наговештавао препород читаве источне Србије. У исту сврху изграђен је и хотел „Уран“..[1] Велика савезна инвестиција Југославије, увијена у конспиративност, убрзо је показала као промашај, о коме се мало причало, па је рудник већ 1965. затворен. Сва опрема стављена је под кључ, а улаз у рудник зазидан.[3]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кална живи 476 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,4 година (45,6 код мушкараца и 52,9 код жена). У насељу има 246 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1326 [4]
1953. 1283
1961. 1292
1971. 976
1981. 834
1991. 629 622
2002. 554 553
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
527 95,29%
Роми
  
6 1,08%
Хрвати
  
4 0,72%
Муслимани
  
3 0,54%
Црногорци
  
1 0,18%
непознато
  
7 1,26%


Споменици културе[uredi - уреди | uredi izvor]

Током реализације пројекта „Атлас народног градитељства Србије“, Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, у Кални је евидентиран један објекат народног градитељства[7]. Ради се о грађевини саграђеној крајем 19. века, као кући председника општине Милана Живића. Грађевина је наглашене правоугаоне основе, подигнута над подрумом. Има четири просторије са централном ижом у којој је отворено огњиште и двоја наспрамних врата. Карактерише је подужни трем са низом лучних отвора.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Србија знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, 1965
  2. Књажевачке новине бр. 15 - Воденице из заседе, стр. 8, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. Политика - Без уранијумског страшила, (2007), Приступљено 8. 4. 2013.
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  7. Атлас народног градитељства Србије, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]