Врбаска бановина

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Врбаска бановина
Врбаска бановина (1929-1941)
Врбаска бановина (1931)
Врбаска бановина (1939)

Врбаска бановина је једна од девет бановина Краљевине Југославије, које су основане 3. октобра 1929. Њено сједиште је било у Бањој Луци, а укључивала је дијелове данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Име је добила по ријеци Врбас и, као и све бановине Југославије, намјерно није била заснована на историјским и етничким границама. Први и најпознатији бан био је Светислав Тиса Милосављевић.

Врбаска бановина је имала своје представнике у Сенату (3), Народном представништву (25) и Банском вијећу (35). Обухватала је подручја бивше Врбаске и Бихаћке области те дијелове Травничке, Тузланске и Приморско-Крајишке области. Њена територија, површине 20.900 km², била је подијељена на нижа управна подручја: срезове (24), среске испоставе (8) и општине (161).

Становништвo[uredi - уреди | uredi izvor]

Према попису из 1931. године на њеној територији било је 1.037.382 становника, од којих је 50,96% мушкараца и 49,04% жена. Православно становништво је било доминантно са 57,89% од укупног броја, 24,13% су чинили муслимани, 16,66% католици, 0,36% протестанти, 0,11% Јевреји и 0,85% остали.

Живот у Врбаској бановини[uredi - уреди | uredi izvor]

Значајни градови били су Бања Лука и Бихаћ, а важније вароши Нови Град, Дервента, Приједор, Градишка, Козарска Дубица, Добој, Грачаница и Брод. За вријеме постојања бановине (до Априлског рата 1941. године), на овом простору су постигнути велики успјеси у развоју саобраћаја, пољопривреде, образовања, здравства, културе, туризма и физичке културе.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Оснивањем Бановине Хрватске 1939. године, њој су припојени и неки срезови који су се до тада налазили на сјевероистоку Врбаске бановине. Године 1941. Врбаску бановину, као и цијелу краљевину Југославију, окупирале су Силе Осовине. Бановина је укинута, а њена територија је у цијелости припојена Независној Држави Хрватској. Након Другог свјетског рата, у социјалистичкој Југославији, област је подијељена између СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске, којој је припао мањи дио на сјеверозападу бановине. Данас највећи дио територије Врбаске бановине припада Републици Српској, а Бања Лука, која је била сједиште бановине, данас је главни град Републике Српске.


Zastava Kraljevine Jugoslavije Banovine Kraljevine Jugoslavije Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg Бановине Краљевине Југославије
Dravska banovina | Drinska banovina | Dunavska banovina | Moravska banovina | Primorska banovina | Savska banovina | Vardarska banovina | Vrbaska banovina | Zetska banovina

Uprava grada Beograda - Banovina Hrvatska (od 1939. godine)