Владимир Рибић

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Др Владимир Рибић (Београд, 19. јун 1974) је ванредни професор[1] на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Уже области његовог научног интересовања су политичка антропологија, теорија светског система и историја примењене антропологије.

Биографија[uredi - уреди | uredi kôd]

Рођен је 1974. године у Београду где је завршио основну школу и Филолошку гимназију. Основне студије је завршио 1999. године на Одељењу за етнологију и антропологију[2] Филозофског факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао (2003) и докторирао (2006). Током основних студија, био је стипендиста Фонда за развој уметничког и научног подмлатка, док је на постдипломским студијама био стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије[3].

У школској 2003/2004. години, био је ангажован као истраживач-приправник на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Од 2004. године, запослен је на Одељењу за етнологију и антропологију истог факултета, где је стекао следећа звања: асистент (2004), доцент (2006) и ванредни професор (2012).

Члан је Етнолошко-антрополошког друштва Србије (ЕАДС)[4]. Коуредник је Етнолошко-антрополошких свезака[5], часописа ЕАДС и члан редакције Антропологије[6], часописа Института за етнологију и антропологију[7] Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Главне сфере његовог интересовања су политичка антропологија, теорија светског система и историја примењене антропологије. На основу својих истраживања Антибирократске револуције и обнављања вишепартијског политичког живота у Србији, конструисао је теоријски модел политичке мобилизације. Поред тога, поставио је теоријску основу за инкорпорацију теорије светског система у политичку антропологију.

Др Владимир Рибић је до краја 2014. године објавио три научне монографије и више од двадесет чланака у научним часописима и зборницима, а уредник је и једног зборника радова.[8]

Библиографија (избор)[9][uredi - уреди | uredi kôd]

  • 2005. Подељена нација: српски национализам и политички сукоби у Србији 1990-2000. Београд: Српски генеалошки центар (Етнолошка библиотека, књ. 16).
  • 2007. Примењена антропологија: развој примењених антрополошких истраживања у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. Београд: Српски генеалошки центар – Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду (Етнолошка библиотека, књ. 26).[10]
  • 2007. Antropologija postsocijalizma: zbornik radova. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (Etnološka biblioteka, knj. 34).[11]
  • 2010. Политичка мобилизација српских комуниста у првој фази ”Антибирократске револуције”. Етноантрополошки проблеми (н.с) 5 (3): 201-226.[12]
  • 2011. Политичка антропологија и модерни светски систем. Београд: Српски генеалошки центар – Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду (Етнолошка библиотека, књ. 54).[13]
  • 2011. Постанак националног лидера: политичка мобилизација српских комуниста у другој фази ”Антибирократске револуције”. Antropologija 11 (1): 85-115.[14]
  • 2012. Српска политичка антропологија у 21. веку. Етнолошко-антрополошке свеске 20, (н.с) 9: 129-146.[15]

Референце[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. [1]
  2. Одељењe за етнологију и антропологију [2]
  3. Министарство просвете, науке и технолошког развоја[3]
  4. ЕАДС [4]
  5. Етнолошко-антрополошке свеске [5]
  6. Антропологија [6]
  7. Институт за етнологију и антропологију [7]
  8. Списак радова на сајту Anthroserbia [8]
  9. библиографија 1991-2014 [9]
  10. [10]
  11. [11]
  12. [12]
  13. [13]
  14. [14]
  15. [15]