Видово
| Видово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Рашки |
| Град | Нови Пазар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 90 |
| Положај | |
| Координате | 43°10′00″N 20°28′00″E / 43.166666°N 20.466666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 673 m |
  Видово Видово na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | NP |
Координате: 43° 09′ 60" СГШ, 20° 27′ 60" ИГД
Видово је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 90 становника (према попису из 1991. било је 108 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Село је брдско-планинско, са доста храстових и букових шума. Прилази Видову из правца села Војниће и Побрђе су асфалтни, али у самом селу путеви су макадамски. Последње санације путева вршене су у зиму 2012. године. На овом простору повољни су услови за живот разноврсне дивљачи на вишим шумовитим површинама где шуме, поред склоништа, пружају и обиље хране. Захваљујући тим природним погодностима развила се планинско шумска фауна са разноврсном дивљачи. На овим просторима могу се наћи дивље свиње којима одговарају дубодолине, јаруге и долине са густом травом и шумом. Ловцима је познато велико присуство зечева, а не би их изненадио и сусрет са лисицама па и вуковима на падинама Чукара, Боровика и Бошковика. У овим шумама има доста дивљих плодова тако да овде налазе пребивалиште и велики број куна, веверица и јазаваца. Велико богатство представља и птичија фауна, тако да овај простор надлећу, поред жуња, сојки, детлића, голубова главаша, јаребица и птице грабљивице као што су орлови и јастребови.
Историја[uredi | uredi kod]
Село Видово се налази у близини манастира Ђурђеви Ступови и током 17. и 18. века било је манастирски метох (посед) Ђурђевих Ступова. Становници Видова, као и становници села Косурића, Мишчића, Војнића, Врболаза и других села у долини Дежевске реке, били су обавезни да косе манастирске ливаде, ору њиве и жању жита по три дана у току године и да од својих прихода дају један део манастиру. Исте обавезе су имала и села у близини манастира Сопоћана, Студенице, Жиче и Бањске.
Током Другог светског рата Видово је у новембру 1941. године, заједно са другим српским селима Дежевске долине, нападнуто и спаљено од стране албанско-муслиманских одреда из Новог Пазара под командом балисте Бика Дрешевића. Становништво је избегло на саме врхове планине Голије, под младе густе оморике. У децембру, када је почео да пада снег и стеже мраз, људи су се спустили у непопаљена подголијска села.
За освету због паљења српских села, јаворски четници су спалили муслиманска села Јасеновик, Рајчиновиће, Горњу и Доњу Пожегу, и извели три напада на Нови Пазар, који су бранили Муслимани и Албанци под командом Аћиф-ефендије.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Видово живи 73 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,6 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 28 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 89 | 98,88% | ||
| непознато | 1 | 1,11% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 0 | ||
| 75-79 | 0 | 2 | ||
| 70-74 | 1 | 3 | ||
| 65-69 | 6 | 9 | ||
| 60-64 | 3 | 4 | ||
| 55-59 | 2 | 2 | ||
| 50-54 | 3 | 2 | ||
| 45-49 | 3 | 3 | ||
| 40-44 | 1 | 1 | ||
| 35-39 | 5 | 0 | ||
| 30-34 | 1 | 1 | ||
| 25-29 | 6 | 2 | ||
| 20-24 | 3 | 6 | ||
| 15-19 | 2 | 0 | ||
| 10-14 | 2 | 1 | ||
| 5-9 | 0 | 4 | ||
| 0-4 | 6 | 4 | ||
| просек | 38.6 | 43.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 38 | 10 | 25 | 2 | - | 1 |
| Женски | 35 | - | 25 | 9 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 23 | 14 | - | - | 1 | - | - | 3 | - | - |
| Женски | 13 | 12 | - | - | 1 | - | - | - | - | - |
| Оба | 36 | 26 | - | - | 2 | - | - | 3 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 5 | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 5 | - | - | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
