Бродарево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Бродарево

Бродарево
Бродарево

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пријепоље
Становништво
Становништво (2011) 6500
Положај
Координате 43°13′08″N 19°43′04″E / 43.219°N 19.717833°E / 43.219; 19.717833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 747 m
Бродарево is located in Srbije
Бродарево
Бродарево
Бродарево (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 31305
Позивни број 033
Регистарска ознака PP


Координате: 43° 13′ 08" СГШ, 19° 43′ 04" ИГД


Бродарево је насеље у Србији у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 9000 становника (према попису из 1991. било је 10500 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Улица братства и јединства

Бродарево се налази у југозападном делу Србије, на граници са Црном Гором, у централном делу Рашке, на реци Лим, на магистралном путу М-2л, и железничкој прузи Београд – Бар. Бродарево припада општини Пријепоље, удаљено је 24km од града Пријепоља.

Порекло имена[uredi - уреди | uredi izvor]

Пошто се Бродарево налазило на караванском путу, сасвим је извесно да је тај пут код Бродарева прелазио реку Лим, тј. ту се река на најплићем месту „бродила“, односно газила и ту улогу „осигурања“ брода (прелаза) имао је неки храбар човек који се звао „бродар“. Због повољних услова ту се развило насеље за које су говорили: То је Бродарево (по Бродару) тако да се озваничио назив Бродарево.

Насељена места[uredi - уреди | uredi izvor]

Баре, Балиће, Бориковац, Бојра, Бјелахова, Брвине, Буковик, Вртовска, Водице, Гојаковиће, Горњи Страњани, Гостун, Гробнице, Доњи Страњани, Ђурово Брдо, Завинограђе, Заступ, Ивезићи, Комаран, Комадине, Копривна, Крушево, Милаковићи, Мрчковина, Орашац, Оштра Стијена, Поток, Поткула, Поткрш, Првљене, Пријеворе, Пријесначе, Равче Поље, Рогујевац, Слатина, Тичје Поље, Точилово, Шћепаница

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Џамија у Бродареву

У насељу Бродарево живи 6500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,8 година (30,9 код мушкараца и 32,7 код жена). У насељу има 1335 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,09.

Ово насеље је у углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 732 [1]
1953. 820
1961. 974
1971. 1221
1981. 1441
1991. 2182 2130
2002. 2390 1780
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бошњаци
  
1.460 82,02%
Срби
  
192 10,78%
Муслимани
  
100 5,61%
Роми
  
4 0,22%
Горанци
  
2 0,11%
Црногорци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


Познате личности[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]