Горњи Страњани

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Горњи Страњани

Поглед на део Горњих Страњана
Поглед на део Горњих Страњана

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пријепоље
Становништво
Становништво (2011) 85
Положај
Координате 43°15′22″N 19°46′23″E / 43.256166°N 19.773°E / 43.256166; 19.773
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1328 m
Горњи Страњани is located in Srbije
Горњи Страњани
Горњи Страњани
Горњи Страњани (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 033
Регистарска ознака PP


Координате: 43° 15′ 22" СГШ, 19° 46′ 23" ИГД

Горњи Страњани је село изнад Бродарева на обронцима планине Јадовника, у близини Пријепоља. Налази се у општини Пријепоље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 85 становника (према попису из 1991. било је 127 становника). У близини се налазе и Доњи Страњани, а цео крај се назива страњански крај.

Привреда у Горњим Страњанима[uredi - уреди | uredi izvor]

Становништво Горњих Страњана бави се земљорадњом и сточарством. Људи сеју следеће житарице:

Од поврћа у Страњанима успева:

Од воћа се гаје:

  • јабуке, ситне трешње, крушке јеребасмеводењаче, туршије које још називају страњанке, дивље крушке које се користе за производњу ракије, шљиве ранке и пожешке, а има и понеки орах.

Страњанци су били одувек добри сточари, првенствено у гајењу оваца. Само су Новосели некада имали до 500 оваца. Због тога што нису могли обезбеђивати довољно хране у зимском периоду, временом се број грла стоке смањивао. Као теглећу снагу гајили су и коње. За личну потребу гајили су свиње и кокошке.

Подела Горњих Страњана[uredi - уреди | uredi izvor]

Област Горњих Страњана дели се на два дела:

  • Планински део
  • Потпланински део

Планински део[uredi - уреди | uredi izvor]

Горњи или планински део обухвата следеће локалитете:

  • Стијене, Клисура, Путеви, Помолкорита, Јазавчева јама, Кршева, Корита, Пландишта, Брдо, Колибишта, Катрануша, Чадори, Омарић, Дугачка долина, Омари, Дубока долина, Поврчеста, Масна пољана, Бродаревско поље, Метаљка, Котлина, Доња корита, Млаква, Адемове долине, Присоја, Руда, Стрикуша, Новоселско поље, Милушино поље, Бакуша, Симићуша, Изба, Сиљев крш, Бошковина, Јањино поље, Орлов крш, Смрдан.

Потпланински део[uredi - уреди | uredi izvor]

Доњи или потпланински део обухвата следеће локалитете:

  • Чпаја (Шпаја), Двориште, Шанац, Прло, Стрменац, Пољачице, Замјери, Љељен, Бобовац, Мандића коса, Крушевље, Поповића колибе, Вјетровуша, Љетине, Торине, Бровице, Пропадовина, Велика ливада, Пукла стијена, Гарабиновићи, Закова ливада, Црна стијена, Дубоки поток, Дрвљаник, Лијешћа, Кујова главица, Рњеч, Клековац, Жути пут, Точило, Вранића окућница, Вранића гумно, Вранића башта, Вранића раван, Осредак, Подстјене, Ђавоља пећина, Стијене, Аџиков бријег, Симића долина, Врело, Клијен, Потоци, Рупе, Ракита, Рашће (гробље), Окућница, Крижевац, Бријег Широки пут, Клеке, Зејачке колибе, Клисура, Крст, Исодклека, Равне, Цијепац, Посклад, Јаслар, Међа.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Горњи Страњани живи 77 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,1 година (47,2 код мушкараца и 53,7 код жена). У насељу има 33 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 377 [1]
1953. 399
1961. 394
1971. 349
1981. 208
1991. 127 127
2002. 85 85
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
84 98,82%
Црногорци
  
1 1,17%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]