Antun Drobac

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Антун Дробац)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Antun Drobac
1810. april 1810.
Dubrovnik DubrovnikPrvo francusko carstvo
1882. mart 1882.
Dubrovnik DubrovnikAustrougarska

1810. 1882. Antun Drobac (Dubrovnik, 13. april 1810[1] – Dubrovnik, 8. mart 1882[2]) je bio ugledni Dubrovčanin. Tokom 40 godina je radio kao opštinski činovnik i apotekar.[3] Ostao je poznat kao istaknuti prirodoslovac, hemičar, kolekcionar. Sakupljao je prirodnjačku zbirku, od koje je osnovan Prirodoslovni muzej u Dubrovniku. Njegov rad je vezan za ranu primenu anestetika etrom, otkriće i praktičnu primenu insekticidnih svojstava buhača. Bavio se i dagerotipijom.[4]

Biografija[uredi | uredi kod]

Poreklom je Komaja.[1] Majka Katarina, mlađi brat Luka (1812 – 1876).[5]

Apotekar[uredi | uredi kod]

Završio farmaciju u Padovi 1830. posle čega se vratio u Dubrovnik. Od 1830. do 1832. je zvanično vodio apoteku „Male braće“ u okviru Franjevačkog manastira.[2][6] Prothodnih 40 godina u manastiru je apoteku vodio i istovremeno obavljao dužnost bolničkog hirurga fra Ivan Batista. Međutim, pošto je bio samouk, bez škole, prema novim austrijskim zakonima, te dužnosti više nije mogao da obavlja.[7] Drobac je 1832. otvorio porodičnu apoteku (ital. Fratelli Drobaz) u blizini Sponze,[2][6] tada treću u Dubrovniku, koju je vodio sa svojim mlađim bratom Lukom.[4]

Na njegov predlog, na svim brodovima je uvedena apoteka, a apoteka s njegovog broda „Rado“ se sada čuva u Pomorskom muzeju.[3]

Prirodoslovni muzej[uredi | uredi kod]

Još kao student je počeo da prikulja raritete, flore, a nakon povratka u Dubrovnik,[8] takođe je prikupljao i faunu, školjki, riba, zmija, prepariranih životinja, ruda, minerala, kristala,[9] ali i raznih predmeta od kulturno-istorijskog značaja.[10] Svoju kolekciju je nazvao Kabinet prirodopisa, koju je javno izložio u Dominikanskom manastiru.[9]

Jedan je od prvih vlasnika brodova koji je uložio u Dubrovačko pomorsko društvo.[9] Kao brodovlasnik je često putovao i dobro poznavao pomorske kapetane preko kojih je stalno održavao vezu sa svetom.[11] Bio je visok i prilično jak, odavao je utisak odlučnog i preduzetnog čoveka. Oko četrdeset godina je radio u opštinskoj upravi, a njegova se reč slušala i poštovala.[11] Kao uspešan poslovan čovek došao je na čelo Tehničko-obrtničke komore.[9]

Spomenik Antunu Dropcu na ulazu u Prirodoslovni muzej u Dubrovniku, rad vajara Ivana Rendića (1885)

Kao predsedniku Tehničko-obrtničke komore, mnogi Dubrovčani su mu se obraćali s idejom o osnivanju tehničke škole u Dubrovniku. Uslov za osnivanje škole su bili tehnički i prirodnjački kabineti, s dobro opremljenim zbirkama. Iz tog razloga Drobac je pokrenuo inicijativu za prikupljanje zbirki.[10] Godine 1867. zbirka je imala veći broj sakupljenih predmeta, daleko veći od onoga koji je bio potreban za jednu školsku zbirku. Međutim, Bečka vlada ipak nije odobrila molbu Tehničko-obrtničke komore za otvaranje škole, s obrazloženjem da vladi nedostaje novac za takve investicije. Pravi razlog za odbijanje je zapravo to što austrougarskoj vladi nije bilo u interesu da podržava razvoj Dubrovnika.[12] Tako se došlo na novu ideju o otvaranju muzeja. Osnovu zbirke je činila upravo njegova zbirka[10] i zbirka Tehničko-obrtničke komore.[13] Na dan 26. januara 1872. godine članovi opštinskog odbora i Trgovačko-obrničke komore su potpisali akt na italijanskom jeziku,[14] kojim je osnovan je Domorodni muzej, a Drobac je postao njegov počasni doživotni predsednik.[4] Nalazio se u kontaktu s mnogim trgovcima i pomorcima, koji su u muzej donosili svoje neobične primerke sa svih strana sveta.[3] Prva izložba je otvorena aprila naredne godine.[13] Muzej je predstavljao jednu od važnijih institucija u Dubrovniku. U njemu se čuvala i kulturna baština. Muzej je sakupljao predmete iz istorije, geografije, umetničke, književne i ostale vredne predmete. Nakon njegove smrti, muzej je preuzeo Baldo Kosić.[4] Muzej se u dokumentima onog vremena pod različitim imenima, „Domorodni muzej“ ital. Museo Patrio, „Domovinski muzej“, „Domaći muzej“ ili samo „Muzej“.[12]

Praktična primena buhača[uredi | uredi kod]

Bavio se izučavanjem farmakoloških svojstava pojedinih biljaka. Zaslužan je za otkriće i praktičnu primenu insekticidnog efekta buhača (lat. Tanacetum cinerarii folium - Trevir.).[13] Otkriće ovog delotvornog dejstava se vezuje legendu kako je Drobac uočio da se insekti povijaju nakon kantakta sa metlom od buhača.[15] Preventivno je sprečio epidemiju kolere u Dubrovniku i na taj način spasao grad.[3] Postao je prvi profesionalni proizvođač i prvi trgovac praška iz osušenih cvetnih pupoljaka te biljke. Proizvodnja i prodaja bili su od velike ekonomske važnosti i za područje Dubrovnika i celu Dalmaciju,[13] gde se zatim proširio komercijalno gajenje buhača. Danas je ova tradicija ostala potpuno zaboravljena.[15]

Anestezija u Dubrvniku[uredi | uredi kod]

Aktivno je pratio nove događaje iz oblasti farmacije. Pripremio je eter za prvu operaciju anestezije inhalacijom sa etrom u Dubrovniku, samo 10 meseci nakon što je prva takva operacija izvedena Bostonu.[13] Operacija je izvedena 1847. godine, a izveli su je doktori Frano Lopužić, Vlaho Šarić i August Kaznačić. Etarsku masku je pripremio Niko Pineli. O opereciji je pisao članak u listu ital. Gazzetta di Zara, u kome je zapisao da je operisana mlada Dubrovčanka, kojoj je ustanovljen tumor dojke i da je ona tokom operacije ostala budna, ali da nije osećala bol.[2]

Fotograf[uredi | uredi kod]

Fotografija mu je najverovatnije bila dopunsko zanimanje.[16] Poznato je da je još 1844. pokazivao dagerotipiju.[17] Preko Jeremije Gagića, ruskog konzula u Dubrovniku, Njegoš je stupio u kontakt s njim, tražeći da njegovog sekretara Milorada Medakovića poduči degerotipiji, što je ovaj učinio krajem 1845.[16] Kod Dropca su se mogle čak i kupiti hemikalije za degerotipijsko snimanje.[18] Međutim, nijedna njegova dagerotipija nije do sada pronađena.[17]

Ostale delatnosti[uredi | uredi kod]

Bio je član Narodne garde 1848-49, čije se delovanje zasnivalo na dobrovoljnoj osnovi. Narodna garda je osnovana sa ciljem zaštite javnog reda i mira.[19]

Bavio se i politikom. Od 1861. istaknuti član Narodne stranke. Nakon pobede na izborima 1869. postao je zamenik opštinskog načelnika.[9]

U njegovu čast[uredi | uredi kod]

Nakon Dropčeve smrti, Dubrovčani su ga proglasili zaslužnim građanom i postavili mu bistu u Prirodoslovnom muzeju, rad vajara Ivana Rendića.[2]

Dropčeva ulica u Dubrovniku, od 1912. nosi ime u njegovu čast. Ulica se prethodno zvala Slavinska.[3]

Izvori[uredi | uredi kod]

  1. ↑ 1,0 1,1 Vukosavić & 13. 6. 2016
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Žuvela Kalina & 8. 3. 2017
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Njavro & 13. 8. 2014
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Rusković Krištić 2012: str. 290
  5. ↑ Rusković Krištić 2012: str. 292
  6. ↑ 6,0 6,1 Njavro & 13. 8. 2014: str. 6
  7. ↑ Bazala 1968: str. 247
  8. ↑ Višić & 29. 3. 2018
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Ćosić 1999: str. 106
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Prirodoslovni muzej 2014: str. 5
  11. ↑ 11,0 11,1 Đurić 2013: str. 320
  12. ↑ 12,0 12,1 Gujić 1981: str. 27
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Prirodoslovni muzej 2014: str. 6
  14. ↑ Gujić 1981: str. 28
  15. ↑ 15,0 15,1 Prirodoslovni muzej 2015: str. 16
  16. ↑ 16,0 16,1 Đurić 2013: str. 319
  17. ↑ 17,0 17,1 Čučić 2005: str. 145
  18. ↑ Đurić 2013: str. 321
  19. ↑ Rusković Krištić 2012: str. 291

Literatura[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antun_Drobac&oldid=41442856