Kristal

U hemiji i mineralogiji, kristal predstavlja čvrstu materiju čiji su konstruktivni elementi atomi, molekuli, ili joni a koji grade pravilnu unutrašnju (prostornu) strukturu. Reč kristal potiče od grčke reči "κρύσταλλος" koja znači čisti led, i nekada se odnosio samo na kristal kvarca.

U mineralogiji kristal je telo ograničeno geometrijskim površinama (pljosnima) a u svim delovima ima jednaka hemijska svojstva.

Većina metala predstavljaju polikristale. Kod kristala je česta pojava bližnjenja, odnosno simetričnog urastanja kristala.

Kristalna struktura

Glavni članak: Kristalna struktura

Kakvu će kristalnu strukturu fluid formirati zavisi od hemijskog sastava fluida, uslova pri kojim dolazi do očvršćavanja i od pritiska. Proces formiranja kristalne strukture, odnosno nastanka kristala, naziva se kristalizacija.

Granični elementi kristala

Spoljašnja poliedarska forma kristala predstavljena je graničnim elementima kristala. Granični elementi kristala su:

pljosni
rogljevi
ivice

Pljosni su uglavnom glatke ravne površine koje sa svih strana omeđuju kristal. Rogljevi predstavljaju tačkaste granične elemente koji se nalaze na mestu preseka tri ili više pljosni ili na mestu susreta tri ili više ivica. Ivice su lineamenti koji se javljaju na kontaktu dve pljosni. Ispitivanjem ovih elemenata i utvrđivanjem postojanja elemenata simetrije određuje se po kojoj kristalnoj sistemi se odvijala kristalizacija.

Literatura

Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. izd.). Springer. ISBN 978-3642164514.
Dr Dimitrije Tjapkin:Fizička elektronika i elektronska fizika čvrstog tela, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition izd.). University Science Books. ISBN 0935702997.

Vanjske veze