Žitije Konstantina Filozofa

Izvor: Wikipedia
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Jedan od sačuvanih prepisa Žitija Konstantina Filozofa

Život Konstantina ili Žitije Kirila (starosl. Житьѥ Константина, lat. Vita Constantini ili Vita Cyrilli) je staroslovenski rukopis, biografija Konstantina Filozofa, poznatog pod monaškim imenom Kiril, koji je doneo pismenost starim Slovenima.

Spis je napisan u 9. stoleću u Velikoj Moravskoj. Konstantinovo žitije je najraniji tekst za koji se zna da je izvorno napisan na staroslovenskom.[1] To je ujedno prva hagiografija napisana izvorno na staroslovenskom jeziku.[2]

Žitije Konstantina je jedan od osnovnih izvora za istoriju Srednje Evrope u drugoj polovini 9. veka.

Nastanak[uredi | uredi kod]

Biografija je nastala između Konstantinove smrti 862. i decembra 885. godine, kada znamo da je tekst bio u upotrebi u Rimu, moguće 879. ili 880. godine.[1] Autor spisa je najverovatnije neko iz Metodijeve pratnje [1] (vidi sedmočislenici). Naučnici smatraju da je autor nepoznat, a tradicionalno se smatra da je autor oba teksta Kliment Ohridski.[3]

Sadržaj[uredi | uredi kod]

Krštenja češkog kneza Borivoja

Обрѣтє жє тѹ єваггєлиє и ѱалтыри рѹсьскыми писмєны писано, и чловѣка ѡбрѣтъ глаголюща тою бєсѣдою, и бєсѣдова с нимъ, и силѹ рѣчи прꙇимъ, своєи бєсѣдѣ прикладаа различнаа писмєна, гласнаа съгласнаа, и къ богѹ молитвѹ творѧ, въскорѣ начѧтъ чєсти и сказати, и мноѕи сѧ ємѹ дивлѧхѹ, бога хвалѧщє.

I nađe tamo evanđelje i psaltir ruskim pismenima pisano, i čoveka nađe koji govoraše taj jezik, i besedova s njim, i silu reči primi, svojem jeziku prilagodi različita pismena, glasovima saglasna, i k bogu molitvu učini, brzo poče časti iskazati, i mnogi se njemu divljahu, boga hvališe.[4]

Žitije opisuje kako je Konstantin Filozof, zajedno sa bratom Metodijem, iz Vizantije došao u Veliku Moravsku sa misijom da zasnuje slovensko bogosluženje, i da prevede Bibliju i druge hrišćanske tekstove na staroslovenski jezik. Njima su pružali otpor brojni latinski sveštenici, koji su tvrdili da se bogu može obraćati samo na trima "svetim jezicima" - hebrejskom, grčkom i latinskom.[5]

Na život Konstantinov nadovezuje se Život Metodijev.

Rukopisi[uredi | uredi kod]

Kiril i Metodij

Tekst je sačuvan u oko 60 kompletnih rukopisa od 15.-17. veka na crkvenom slovenskom. Najstariji postojeći rukopis je iz 1469. godine.[1] Većina sačuvanih prepisa je ruske redakcije, dok su sačuvana samo dva južnoslovenska prepisa iz 15. veka.[2]

Literatura[uredi | uredi kod]

  • J. Vašica, Literární památki epochi velkomoravské. Praha: Višehrad 1996. Česki překlad životopisů je na str. 227-301.

Reference[uredi | uredi kod]

Vidi još[uredi | uredi kod]

Vanjske veze[uredi | uredi kod]