Žensko genitalno sakaćenje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Sakaćenje ženskih genitalija, žensko obrezivanje ili obrezivanje žena (engleski Female genital cutting, FGC ili Female genital mutilation, FGM), je naziv za "sve procedure koje uključuju delimično ili potpuno uklanjanje eksternih ženskih genitalija ili bilo kakve ozlede ženskih polnih organa bilo iz kulturnih, religijskih ili drugih ne-terapeutskih razloga.

Obrezivanje žena[uredi - уреди | uredi izvor]

Žensko obrezivanje je pre svega veoma raširena u Africi kod mnogih plemena. U Egiptu, Etijopiji, Sudanu i Džibutiju gotovo 100% žena ima ovakvu sudbinu. U ostalim državama su obrezane samo pripadnice pojedinih plemena, npr. u Nigeriji, Maliju, Senegalu, Burkini Faso ili u Keniji. FGM se pojavljuje i na arapskom poluostrvu (Ujedinjeni arapski Emirati, Južni Jemen), Iračkom Kurdistanu.

Brojčano stanje i vrste[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema procenama na svetu živi između 100 i 157 miliona žena i devojčica koje su podvrgnute obrezivanju. Svake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. Što znači da se u toku jednog dana obrezuje oko 6000 devojčica. Obrezivanje devojčica se ne može uporediti sa obrezivanjem dečaka, obzirom da se kod obrezivanja devojčica odstranjuje jedan dio seksualnog organa, što kasnije u nemalom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga, oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje, ovaj običaj ne nazivaju obrezivanjem, već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja:

  • blaga Sunna (sunna = arapski "Tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;
  • modikovana Sunna: delomično ili potpuno uklanjanje klitorisa;
  • Klitoridektomija / obrezivanje: Uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ova operacija u pravilu ima za posledicu ožiljak koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;
  • Infibulacija / faraonsko obrezivanje: Uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana, te unutrašnjeg dela vanjskih stidnih usana. Preostali deo vanjskih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Ovaj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućava oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja.

Instrumenti i starosna dob[uredi - уреди | uredi izvor]

Za celokupan poduhvat koriste se najrazličitiji instrumenti kao što su, žileti, noževi, makaze, komadi stakla. Sve se, uglavnom, vrši bez anestezije i dezinfekcijskih sredstava, ponekad se upotrebljavaju prirodni melemi. Osakaćivanje vrše babice ili starije žene, a ređe sveštenici muškog pola ili berberi. Starost devojčica nad kojima se provodi ovaj poduhvat, u pravilu, je između 4 i 8 godina.

Koreni[uredi - уреди | uredi izvor]

FGM je stari običaj, koji datira još iz vremena pre pojave monoteističkih religija. Proširen je kod muslimana, jednako kao kod hrišćana, animista (pripadnici vere u prirodu i postojanje dobrih i zlih duhova), te jevrejske zajednice Beta Israel. Razlozi koji se navode za provođenje osakaćivanja genitalija su uglavnom različiti:

  • osakaćivanje genitalija je religiozna zapovest (iako se ni u Kur'anu, a ni u Bibliji ne pominje obrezivanje žena).
  • ženski pol je ružan i nečist, obrezivanje i infbulacija štiti ženu od bolesti, krvarenja, crva itd.
  • osakaćivanje čini devojčice u potpunosti ženama, jer se "muški dio" otklanja sa žene.
  • osakaćivanje umanjuje seksualnu želju žene i štiti je od njene seksualnosti.
  • osakaćivanje povećava plodnost i šanse za udaju.
  • muškarci doživljavaju veliko seksualno zadovoljstovo sa infibulisanim ženama.
  • izlika o sačuvanju stare tradicije.

Stvarni motivi i posledice po zdravlje[uredi - уреди | uredi izvor]

Stvarni motiv za osakaćivanje genitalija ipak treba potražiti u partijarhalnim društvenim strukturama. Osakaćivanje služi kao sredstvo kontrole ženske seksualnosti i zaštita od gubitka nevinosti. Zdravstvene posledice su veoma teške:

  • stanje šoka zbog velikog gubitka krvi;
  • trovanje krvi; tetanus;
  • inficiranje dečijom paralizom, hepatitisom i HIV-om;
  • problemi sa pražnjenjem mokraćnog mehura, oštećenje i infekcija mokraćnih puteva i bubrega;
  • zapaljenje jajnika i maternice; sterilitet;
  • jaki bolovi kod mesečnog menstrualnog krvarenja;
  • bolovi za vreme seksa kod infibulisanih žena, posebno nakon sklapanja braka ili nakon rođenja deteta, kada muškarac penetriše u sasvim mali otvor;
  • problematični i za majku i za dete po život opasni porođaji (pošto je vaginalni otvor toliko mali da se pre poroda mora otvarati, uglavnom, operativnim zahvatom. Ožiljak je neelastičan, pa prilikom poroda prouzrokuje užasne bolove. Carski rezovi i porodi na vakum su stoga česti. Nakon poroda žena se ponovo zašiva, a ostavlja se otvor veličine iglenih ušica);
  • česte bolesti ženu vežu za kuću, ona nije u stanju raditi ili redovno pohađati školu;
  • psihičke posledice su reakcije koje sliče reakcijama nakon preživljene traume: potiskivanje, podvajanje ličnosti, reakcije straha, depresija, poremećaji ponašanja. Neretko u plemenima postoji zabrana da se govori o bolovima.

Borba protiv ženskog obrezivanja[uredi - уреди | uredi izvor]

U mnogim zemljama donešeni su zakoni protiv osakaćivanja genitalija. U Egiptu je ministar zdravlja preporučio da delomično odstranjivanje klitorisa vrše lekari umesto da se vrši ekstremnim poduhvatima. U Sudanu i u Keniji takođe postoji zakonska zabrana. FGM ipak predstavlja integralni deo tamošnjeg društva. Donešeni zakoni su najpre prouzrokovali porast osakaćivanja genitalija u ilegali. Neretko se dešavalo da devojčica iskrvari nakon urađenog zahvata, jer se počinioci zbog zabrane nisu smeli obratiti lekaru. Ukoliko su zakoni o zabrani osakaćivanja genitalija donešeni od strane kolonijalnih vlasti u dotičnoj zemlji, onda bi se formirali jaki protestni pokreti.

Klasna rasprostranjenost[uredi - уреди | uredi izvor]

Osakaćivanje genitalija ženama ne može se ni u kom slučaju pripisati samo primitivnim plemenima i povezati sa pojmom "u izumiranju". Upravo suprotno, čak i srednji stalež u gradovima praktikuje obrezivenje žena, što se u Africi sve više širi. Tendencija je da se sve češće provode drastične procedure umesto blagih; operacije (koje su se pre provodile u godinama kada devojčica dolazi u dob odrasle žene) provode se na sve mlađim devojčicama, čak i na ženskoj dojenčadi, pošto dojenčad ne pružaju jak otpor pri ovakvom poduhvatu.

Međunarodne organizacije i ljudska prava[uredi - уреди | uredi izvor]

Osakaćivanje genitalija je tek odnedavno tema međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i zdravlja. Sada se FGM praktikuje čak i u zapadnjačkim zemljama od strane doseljenika i izbeglica. U Francuskoj čak nisu donešene ni konsekventne mere koje bi se poduzele u ovakvim slučajevima. FGM se često bagatelizuje. Polazi se od liberalističke pozicije, da se u druge kulture i tradicije zbog tolerancije ne bi trebalo mešati. Za one koji ne pripadaju toj kulturi i tradiciji teško je razumljivo da baš žene, nad kojima je provedena jednako štetna procedura istu tu proceduru provode nad svojim kćerkama kako bi im povećale životne šanse i šanse za udaju.

Savremene tendencije[uredi - уреди | uredi izvor]

Danas u mnogim zemljama sveta postoje mali lokalni projekti i inicijative žena, koje na svim nivoima pokušavaju delovati protiv osakaćivanja genitalija žena i posledica toga: prosvećivanjem, medicinskom zaštitom, kućama za zaštitu devojčica, vaspitanjem i kvalifikovanjem, kao i otvaranjem alternativnih radnih mesta za babice, ove inicijative žene pokušavaju dati svoj doprinos u suzbijanju osakaćivanja genitalija. Osim toga podržavaju se stara slavlja i drugi stari običaji kako bi se odgovorilo na strah od gubitka kulturnog identiteta.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

  • www.forward.dircon.co.uk
  • www.fgmnetwork.org