Čavizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ugo Čavez, bivši predsednik Venecuele (1999-2013), zaslužan za uspon i razvoj politike čavizma

Čavizam (španski: chavismo) je levičarska politika utemeljena na idejima, programima i stilu povezanim uz lik i delo bivšeg predsednika Venecuele, Uga Čaveza. [1][2][3][4][5] Uspon i razvoj čavizma istorijski se odvijao od kraja 90-ih godina pa do Čavezove smrti 2013. godine, s tim da je njegov naslednik, Nikolas Maduro, nastavio sa provođenjem čavističke politike.

Čavizam kombinuje pojedine elemente političke participativne demokratije, ekonomskog socijalizma, levog populizma, patriotizma [6], internacionalizma [7] bolivarizma [8], feminizma [9], zelene politike [10], te politike integracije Latinske Amerike i Kariba [11]. Čavizam se mahom promovisao preko Bolivarske revolucije, koja je bila službena politika Čavezovog mandata.

Pristalice politike čavizma nazivaju se čavisti. [12]

Politike[uredi - уреди | uredi izvor]

Unutar Venecuele, nekoliko političkih stranaka podržava čavističku politiku, a glavna među njima je Čavezova stranka, Ujedinjena socijalistička partija Venecuele. Druge stranke koje podržavaju ovu politiku su Domovina za sve i Tupamarosi.

U širem kontekstu, čavistička politika uključuje i nacionalizaciju ključnih delova privrede, programe socijalne pomoći te protivljenje neoliberalizmu, tj. neregulisanom modelu kapitalizma. Čavez je lično naglasio kako njegova politika prihvata privatno vlasništvo [13], ali kako takođe promoviše društveno vlasništvo pod demokratskom kontrolom. [14] U sklopu politike spadaju i participativna demokratija[15] te demokratija na radnom mestu[16]. U januaru 2007. godine, Čavez je predložio razvijanje komunalne države, čija je glavna ideja izgradnja samoupravnih institucija poput komunalnih saveta, komuna i komunalnih gradova. [17]

Sprovođenje čavističke politike onemogućavaju pritisci najmoćnijih globalnih sila, a pritisci podrazumevaju političku i ekonomsku izolaciju zemlje, kroz uvođenje različitih sankcija, pre svega u oblasti ekonomije, što vodi smanjenju životnog standarda stanovništva.

Podrška[uredi - уреди | uredi izvor]

Po politikologu Džonu Magdalenu, broj Venecuelanaca koji se deklarišu kao čavisti je opao od Ugove smrti i pogoršanja ekonomije tokom mandata Nikolasa Madura, od 44% u oktobru 2012. do 22% u decembru 2014. godine. [18] U februaru 2014, anketa sprovedena od strane Međunarodne obaveštajne agencije, organizacije stvorene od strane dr Huana Vićenta Skorcea, sociologa i antropologa za nacionalni eksperiment Univerziteta oružanih snaga [19] otkrila je da 62% Venecuelanaca sebe smatra podrškom ili sledbenicima ideja Uga Čaveza. [20] Do 2016. mnogi čavisti su postali razočarani vladom bolivarizma i tražili su da se presele iz Venecuele u stabilniju zemlju. [21]

Čavizam u medijima[uredi - уреди | uredi izvor]

Ugo Čavez salutira

U „Standard nedeljniku“ iz 2005. Tor Halvorsen Mendosa opisao je srž čavizma kao dalekosežnu spoljnu politiku čiji je cilj da uspostavi slobodnu nesvrstanu federaciju revolucionarnih republika kao blok otpora u Americi. [22]

2006. Noam Čomski izrazio je određen stepen podrške za Čaveza i njegovu politiku, govoreći da je on bio „prilično zainteresovan“ za njegove politike i da je smatrao „mnoge od njih“ kao „sasvim konstruktivne“. On je primetio najvažnije, da Čavez uživa neodoljivu podrku svog naroda posle „šest pažljivo nadziranih izbora“.[23]

Po članku u Njujork San-u čavizam je odbijen na izborima oko 2006. godine u Peruu, Kolumbiji i Meksiku [24], a El Univerzal je izvestio da se bivši brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva udaljio od čavizma, govoreći da Brazil nije Venecuela, i da ima svoje tradicionalne institucije. [25] Ipak, Lula je podržao Uga Čaveza na venecuelanskim predsedničkim izborima 2012. Takođe je podržao Nikolasa Madura na venecuelanskim izborima 2013. godine. [26] I takođe je poddržao Nikolasa Madura na venecuelanskim izborima 2013. I vodio sopstvenu pollitičku ideologiju.[27]

Novine „ Nacija“ su primetile na svojim izdavačkim listovima da:

„Čavizam nije adekvatni opis socijalnog pokreta koji predstavlja Čavezovu političku osnovu, od kad su mnoge organizacije preuranile svoj uspon do političke moći, a njihove vođe i kadrovi stvorili izveštačeno shvatanje njihove veze sa Čavezom. U proteklih nekoliko godina, otkrića društvenih naučnika potvrdila su da je saradnja između centralne vlade i participativnih lokalnih organizacija povećala debatu, i da demokratija napreduje u Venecueli.

Čavizam je odšio ludačku košulju latinoameričkog diskursa posle Hladnog rata, naročito tabu protiv državne regulacije privrede i ekonomske redistribucije. Javna politika, uključujući ekonomsku politiku, sada je otvorena za diskusiju i važnije, utiče na narod. Ovo je u oštrom kontrastu Kostarikom, gde je pre nekoliko meseci, njen Vrhovni sud, sa podrškom svoje izvršne vlasti, zabranio javnim univerzitetima ne samo suprotstavljanje, nego čak diskusiju o Centralno-američkom sporazumu o slobodnoj trgovini, koji je uskoro pobedio nacionalni referendum od strane klimave margine“.[28]

U februaru 2014. oko godinu dana posle Čavezove smrti, Atlantik je izjavio da:

„Ugo Čavez je zasnovao popularnost na svojoj izvanrednoj harizmi, na velikoj količini diskrecionog novca, i ključno, na dobro testiranoj političkoj poruci: osuđivanju prošlosti i obećavanju bolje budućnost za sve. Venecuelanci mlađi od 30 godina (što je većina stanovništva) nisu znali ni jednu drugu vladu do Čavezove ili Madurove. Za njih je čavizam prošlost. Što se tiče obećanja bolje budućnosti: rezultati su tu. Katastrofalne posledice politike Čavezovog socijalizma 21. veka je nemoguće više prikriti i vlada je ostala bez izgovora. Okrivljujući Ciju, „fašističku opoziciju“ ili „tamne međunarodne snage“, kako su Maduro i njegovi saveznici obično činili, postala je inspiracija za parodije koje su preplavile Jutjub. Konkretni efekti 15 godina čavizma su vidljivi u praznim policama i prepunim mrtvačnicama“.[29]

U 2015. godini kada je „Ekonomist“ govorio o korupciji u Latinoamerici, navedeno je da: „Zamenici kolonijalne ere su postavili obrazac. Oni su centraliizovali vlast i kupili odanost lokalnih interesnih grupa. Kaudiljos, diktatori i izabrani predsednici nastavili su tradiciju personalizovanja moći. Venecuelanski čavizam i kirčerizam gospođe Fernandez su današnje pojave“.[30]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ramirez, C.V. (2005). "Venezuela's Bolivarian revolution: Who are the Chavistas?", Latin American Perspectives

Reference i izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Mullis, Steve (10 March 2013). "Venezuela Sets Date To Elect Chavez's Successor". NPR. Retrieved 20 February 2016.
  2. Sweeney, John (17 February 2016). "Venezuela's black economic magic". BBC. Retrieved 20 February 2016.
  3. Vargas Llosa, Alvaro (11 June 2014). "Venezuela: The Protesters' Power Is Rising". The National Interest. Retrieved 20 February 2016.
  4. Molina, Thabata (6 March 2015). "Chávez No Vive: The Rise and Fall of a Cult". PanAm Post. Retrieved 20 February 2016.
  5. Morsbach, Greg. Chávez opponents face tough times. BBC News (6 December 2005).
  6. "El chavismo es el patriotismo". Diario VEA (in Spanish). 25 June 2012. Archived from the original on 21 February 2014. Retrieved 3 February 2014.
  7. "El internacionalismo de Hugo Chávez"Šablon:Mrtva veza (in Spanish). Ola Bolivariana. 18 March 2013. Retrieved 6 March 2014.
  8. Jaua, Elías (8 December 2013). "El chavismo" (in Spanish). TeleSUR. Retrieved 3 February 2014.
  9. "Chávez se declaró feminista". El Periodiquito (in Spanish). 6 July 2012. Retrieved 6 March 2014.
  10. ViVe (8 November 2012). "Si el planeta quisiera acabar con el ser humano, ya lo hubiera hecho… ¿Podemos evitarlo?" arhivirano mart 6, 2014 na Wayback Machine. Retrieved 6 March 2014.
  11. Fraija, Farith (20 December 2012). "El chavismo es un bien colectivo del pueblo, que ha demostrado defender a toda costa su continuidad". Noticias24 (in Spanish). Retrieved 3 February 2014.
  12. "VHeadline.com". http://www.vheadline.com/readnews.asp?id=7266. pristupljeno 30. 05. 2017. 
  13. Sivaramakrishnan, Arvind (6 March 2013). "Hugo Chávez: Death of a socialist". The Hindu. Retrieved 3 February 2014.
  14. Salmerón, Víctor (13 June 2012). "Plan Chávez prevé crear 30 mil empresas de propiedad social". El Universal (in Spanish). Retrieved 3 February 2014.
  15. "La democracia participativa es un concepto chavista". Correo del Orinoco (in Spanish). 16 November 2013. Retrieved 3 February 2014.
  16. Albrecht, Hermann (29 May 2009). "Chávez Calls on Workers to Push for Workplace Democracy in Venezuela". Venezuelanalysis.com. Retrieved 3 February 2014.
  17. Azzellini, Dario. "The Communal State: Communal Councils, Communes, and Workplace Democracy". North American Congress on Latin America. Retrieved 3 February 2014.
  18. "AFP: Gobierno de Maduro empeoró inflación, devaluación y pobreza que dejó Chávez". El Nacional. 3 March 2015. Retrieved 4 March 2015.
  19. Lopez, Victor. "Dr. Juan Scorza, docente de la Unefa, realizará charla: "16 Tipos de Personalidades", en la "Jornada de Salud"". www.unefa.edu.ve. Retrieved 9 March 2015.
  20. "SONDEOS DE OPINIÓN VENEZUELA - Encuesta ICS Febrero 2015" arhivirano april 2, 2015 na Wayback Machine (PDF). International Consulting Services. 24 February 2015. Retrieved 6 March 2015.
  21. Woody, Christopher (2 December 2016). "'The tipping point': More and more Venezuelans are uprooting their lives to escape their country's crises". Business Insider. Retrieved 6 December 2016.
  22. Halvorssen, Thor (9 August 2005). "Hurricane Hugo". The Weekly Standard. Retrieved 6 July 2013.
  23. Santora, Marc (26 September 2006). "Chomsky is Alive, Actually, and Hungry for Debate". The New York Times. Retrieved 16 June 2015.
  24. Barone, Michael. Good News. The New York Sun (31 July 2006).
  25. Lula says he is not like Chávez. Archived December 21, 2007, at the Wayback Machine. El Universal (22 August 2006).
  26. Weisbrot, Mark (9 October 2014). "Why Chávez Was Re-elected". The New York Times. Retrieved 6 March 2014.
  27. Pearson, Tamara (3 April 2013). "Ex Brazilian President Lula Supports Venezuela's Maduro". Venezuelanalysis.com. Retrieved 6 March 2014.
  28. "Chavismo and Democracy, by Greg Grandin, December 6, 2007". http://www.thenation.com/doc/20071224/grandin. pristupljeno 21. 08. 2015. 
  29. Naím, Moisés (25 February 2014). "The Tragedy of Venezuela". The Atlantic. Retrieved 16 June 2015.
  30. "Democracy to the rescue?". Foreign Policy. 14 March 2015. Retrieved 14 July 2015.