Čas anatomije doktora Nicolasa Tulpa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Sat anatomije dr. Nicolaesa Tulpa
The Anatomy Lesson.jpg
Rembrandt van Rijn, 1632.
ulje na platnu , 160 × 210 cm
Mauritshuis, Den Haag

Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa (nizozemski: De anatomische les van Dr. Nicolaes Tulp), je delo holandskog slikara Rembranta. Naslikano je 1632. godine, tehnikom ulje na platnu, a čuva se u muzeju Maurichuis u Hagu.

Analiza umetničkog dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Na slici je dr Nikolas Tulp, koji objašnjava muskulaturu ruke prisutnim medicinskim stručnjacima. Leš na slici je zločinac Aris Kint, koji je prethodno tog dana bio obešen zbog oružane pljačke. Neki od posmatrača su aristokrate koji su platili da budu uključeni u sliku.

Događaj na slici se odvio 16. januara 1632. godine, u amsterdamskoj hirurškoj gildi kojoj je Tulp pripadao. Nosio je titulu zvaničnog gradskog anatoma, kome je bilo dozvoljeno da vrši samo jedno javno seciranje godišnje za koje bi se koristilo telo pogubljenog zločinca.[1]

Časovi anatomije su bili društveni događaj u 17. veku, održavali su se u učionicama koje su zapravo bile pozorišta, a prisustvovali su im studenti, kolege i svaki pojedinac koji bi platio ulaznicu. Posmatrači su bili prikladno odeveni za ovu ozbiljnu društvenu priliku. Smatra se da su ovi ljudi (sa izuzetkom figura iz pozadine i sa leve strane) naknadno dodati slici.[2]

Na slici nedostaje jedna osoba — preparator, čiji je zadatak bio da primpremi telo za čas. U 17. veku dr Tulp je bio ugledan naučnik, te nije morao da se bavi krvavim poslom, kao što je seciranje. Ti su poslovi bili prepušteni drugima i zbog toga na slici nema nikakvog instrumenta za sečenje. Umesto njih se u donjem desnom uglu nalazi otvoren ogromni priručnik iz anatomije, verovatno „Fabrika ljudskog tela“ (-{De humani corporis fabrica}-), knjiga autora Andreasa Vesalijusa, objavljena 1543. godine.

Savremeni stručnjaci su komentarisali preciznost kojom je 26-godišnji Rembrant naslikao mišiće i tetive. Nije poznato gde je stekao ta znanja, moguće je da je iskopirao detalje iz priručnika anatomije, ali je svakako primećen studiozan rad i višemesečna posvećenost. Skorašnje ispitivanje holandskih naučnika otkrilo je nekoliko neslaganja između podlaktice leve ruke prikazane na slici i seciranog dela iste.

Lice leša je delimično osenčeno, nelogično u osnosu na izvor svetlosti. Smatra se da je to nagoveštaj „senke smrti“ (umbra mortis), tehnike koju će Rembrant često koristiti.

Slika je potpisana u gornjem desnom uglu sa Rembrandt f[ecit] 1632. To je, koliko je poznato, prvi put da je Rembrant potpisao sliku ličnim imenom, a ne inicijalima RHL (Rembrandt Harmenszoon van Leiden), što je znak porasta samouverenja umetnika.

Fizičke karakteristike[uredi - уреди | uredi izvor]

Dimenzije ovog dela su 216,5 sa 169,5 cm, tehnika je ulje na platnu. Danas se nalazi u muzeju Maurichuis, u Hagu. Poruka, osnosno idejna sadržina ovog dela je ponovna zaljubljenost Rubensa. Tematika je alegorijska. Korišćeni likovni elementi su pretežno kontrast i svetlost i senka, ali ima i boje i oblika.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Rečlin 2007, str. 55–61
  2. Delani 2011, str. 98.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]