Zolta

Izvor: Wikipedia
Zolta, kip u Šoltu

Zolta (mađ. Solt, Zsolt, Zoltán , r. ?, † 947.), je bio treći veliki knez Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, peti i najmlađi sin Arpada[1], koji je vladao u periodu od 907. do oko 947.[2]

Biografija[uredi - уреди]

Bio je najmlađi (peti) sin Arpada. U Letopisu Mađara Zolta se spominje kao naslednik svoga oca Arpada i isto tako napominje da je oženjen sa kćerkom Menmarota , lokalnog vojnog vođe u regionu Bihar u vreme mađarskih osvajanja ovih predela .

Četiri njegova starija brata, u vreme njegovog stupanja na mesto vođe, su već bili umrli, tako da ga je Arpad već za svog života odredio za naslednika. Svoju vladavinu Zolta nije obeležio ni sa kakvim uspehom, već se borio da se održi na kakvo takvoj vlasti. Vođe podčinjenih okolnih plemena su stalno osporavale njegovo pravo na vlast. Razlog tome je bio da je po tradiciji od oca najstariji sin nasleđivao ovo pravo a Zolta je bio najmlađi sin Arpada.

Ove trzavice među plemenskim starešinama su toliko oslabile veze u labavom savezu da su se u pisanim izvorima tog doba vodile polemike oko opstanka mađarskog plemenskog saveza i doživljavanje sudbine Atile i njegovih Huna.

Po izvorima Zolta je imao samo jednog sina, Takšonja. Međutim posle smrti svoga oca, 1047. godine, Takšonj nije u tom trenutku bio sposoban da preuzme vođstvo nad plemenima, već je poziciju plemanskih starešina preuzeo Fajs. Ipak nakon kratke vladavine Fajsa on će ipak preuzeti vlast.

Zaveštanje[uredi - уреди]

Najnovija istraživanja dovode u pitanje njegovu poziciju kao vladara i vlasti koje je imao.

U svakom slučaju, njegovo vođstvo značilo je mnogo manje nego vođstvo njegovih prethodnika, tokom njegove vladavine, plemenske vođe su imali većinu ovlašćenja. U periodu njegove vladavine pokreti (kalandozások) mađarskih plemena su bile van kontrole i bili više nego uobičajeni po predelima Karpata i Panonske nizije.

Reference[uredi - уреди]

  1. :De Administrando Imperio .
  2. Chronicon Pictum (Mađarska ilustrovana hronika) napisana krajem 14. veka;

Izvori[uredi - уреди]

  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
  • Kristó, Gyula: A Kárpát-medence és a magyarság régmúltja (1301-ig)