Fajs
Fajs (mađ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? – ?), je bio četvrti veliki knez Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, sin Jutaša Jutas[1], koji je vladao u periodu oko 950. godine [2]
Biografija[uredi | uredi kod]
Fajs je bio sin Jutoša (Jutocsa ili Jutas), trećeg Arpadovog sina i on je vladao mađarskim plemenima oko 950. godine u vreme Vizantijskog cara Konstantina VII[3].
O Fajsovoj vladavini Konstantin VII u svom delu Upravljanje carstvom (De administrando imperio) u poglavlju pod brojem četrdeset, O kabarskoj i turskoj naciji, beleži:
- „Zna se da je Arpad, Veliki turski vezir, imao četiri sina, prvi je Tarhoš (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), drugi Jelek (Jelekh/Jelek/Üllő), treći Jutaš (Jutotza/Jutocsa/Jutas) i četvrti Zolta (Solt/Zsolt/Zoltán)
- Zna se da je Arpadovog prvog sina Tarhoša, naslednik Tevel (Tebelét/Tevel), drugog sina Jeleka, naslednik Ezelek (Ezelekh/Ézelő), trećeg sina Jutoša, naslednik Fajs (Falitzi/Falicsi), a to je onaj koji sada vlada i četvrtog sina Zolta, naslednik Takšonj (Takszit/Taksony).”
U Fajsovo vreme plemenska konfederacija je bila stihijska i većina mađarskih plemena je svaka za sebe donosila odluke. Predpostavlja se da je kraj njegove vladavine bio označen Bitkom kod Augsburga gde su združene snage Istočne Francuske i Bohemije porazile Mađare[4]. Naslijedio ga je Takšonj sin Zolte koji je bio vladar Mađara prije njega.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ :De Administrando Imperio .
- ↑ Chronicon Pictum (Mađarska ilustrovana hronika) napisana krajem 14. veka;
- ↑ Konstantin VII Porfirogenit: De administrando imperio.
- ↑ U ovoj bici je poginuo i Konrad Crveni, koji se borio na strani Otona I protiv Mađara.
Izvori[uredi | uredi kod]
- Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői Magyar Tudományos Akadémia, Bp., 1900
- Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok Szukits Könyvkiadó, Szeged, 2003- ISBN 963-9278-48-3
- Györffy György: István király és műve Gondolat Kiadó, Bp., 1977- ISBN 963-280-360-4
- Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában Panoráma Kiadó, Bp., 1987- ISBN 963-243-343-2
- Kristó Gyula: Szent István király Vince Kiadó, 2001- ISBN 963-9323-21-7
- Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története Pannonica Kiadó, 2001 ISBN 963-9252-38-7