Veliki vezir Mađara

Izvor: Wikipedia

Veliki vezir (mađ. nagyfejedelem, vezér) je bila titula koja je bila korišćena u izvorima savremenika u 10. veku da bi označili vođu zajednice mađarskih plemena[1].

Titula[uredi - уреди]

Veliki vezir (vezér) je bio biran od ostalih vođa, vezira, plemenskih zajednica Federacije sedam mađarskih i tri kabarska plemena, koji su se odmetnule od Hazarskih plemena, i pridružili mađarima posle 881. godine.

Prvi Veliki vezir Mađara je bio Almoš, Arpadov otac i najverovatnije je bio postavljen od strane Velikog Kana Hazara. Ne zna se tačno da li je Veliki vezir bio vojni vođa Đula (gyula), duhovni vođa Kende (kende) ili je ta titula bila nova za tadašnje potrebe.

Kada su mađari bili potisnuti iz svoje tadašnje postojbine Etelkeza i krenuli prema Panonskoj niziji, upravna moć Velikog vezir je bila opala. U vreme Velikog vezira Geze, Erdeljom je vladao polunezavisni vođa đula (gyula). Iz tog razloga je Vajk morao da prilikom stvaranja Mađarske države ponovo podčinjava okolna plemena i osvaja njihove teritorije Ahtum (Ajtony) i Crni Mađari.

Titula Velikog vezir je nestala krunisanjem Vajka u prvog mađarskog hrišćanskog kralja Stefana I, oko 25. decembra 1000. ili 1. januara 1001. godine.

Veliki veziri Mađara[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
  • Kristó, Gyula: A Kárpát-medence és a magyarság régmúltja (1301-ig) (Szegedi Középkortörténeti Könyvtár, Szeged, 1993)

Reference[uredi - уреди]

  1. Konstantin VII Porfirogenit je spominjao Arpada u svojoj knjizi De Administrando Imperio kao "megas Turkias arkhon", dok je Bruno Kverfurtski (Bruno of Querfurt) pisao o Gezi u svojoj knjizi Sancti Adalberti Pragensis episcopi et martyris vita altera kao "Ungarorum senior magnus".

Vidi još[uredi - уреди]