Stefan Stefanović Tenka
Za ostale upotrebe, v. Stefan Stefanović (razvrstavanje).
| Stefan Stefanović Tenka | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | maj 1797. |
| Mesto rođenja | Poreč |
| Datum smrti | 2. 9. 1865. |
| Mesto smrti | Beograd (Kneževina Srbija) |
uredi  |
|
Stefan Stefanović Tenka (Poreč, maj 1797. – Beograd, 2. septembar 1865) je bio srpski političar.
Biografija i politička karijera[uredi | uredi kod]
Postao je pisar u Poreču i bio je to do 1825. godine. Potom je bio starešina Poreča. 1834. godine je postavljen je za savetnika finansija a 1835. za predsednika Državnog Saveta. 1839. postao je ministar pravde i prosvete. Imao je titulu generel-majora, najvišu koja je tada postojala u Srbiji. U tome zvanju je ostao do 14. juna 1840. godine. Narodna skupština 22. jula 1840. godine ga je optužila sa grupom velikaša da je radio protiv kneza Mihaila te je morao napustiti Srbiju i otići u Carigrad. Knez Aleksandar Karađorđević postavio ga je 1842. godine za državnog savetnika a 1848. je postao predsednik Državnog saveta. Stefanović je nakon otkrivanja Tenkine zavere 6. oktobra 1857. godine je zatvoren pod optužbom da je spremao zaveru protiv Aleksandra Karađorđevića. U zatvoru je bio mučen i osuđan je na smrt. Pomilovan je i kazna mu je zamenjena za večitu robiju. Pomilovan je na Uskrs 1858. godine. Živeo je u Turskoj do promene dinastije kada se vratio u Srbiju.
Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 5. februara 1845. godine, a predsednik tog Društva bio je u periodu 10. marta do 22. jula 1848. godine.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Narodna enciklopedija, St. Stanojević, Zagreb, 1925. – 1929.
