Semagacestat

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Semagacestat
(IUPAC) ime
(2S)-2-hydroxy-3-methyl-N-((1S)-1-methyl-2[(1S)-
3-methyl-2-oxo-2,3,4,5-tetrahydro-1H-3-benzazepin-1-yl]
amino2-oxoethyl)butanamide
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 425386-60-3
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 9843750
Hemijski podaci
Formula C19H27N3O4 
Mol. masa 361.434 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi LY-450139
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status

Semagacestat je kandidat leka za terapiju protiv Alchajmerove bolesti.[3][4] Ovaj kandidat je od 2008. godine u Fazi III kliničkog testiranja u okviru studije pod imenom IDENTITET, koja uključuje 1500 pacijenata iz 22 zemlje. Testiranje izvode kompanije Ilaj Lili end kompani i Elan (USA).[5]

Mehanizam akcije[uredi | uredi kod]

β-amiloid je peptid sa 39 do 43 amino kiselina. Izoforme sa 40 i 42 amino kiseline (Aβ40/42) su glavni konstituenti amiloidnog plaka[6][7][8][9] u moždanoj masi ljudi ugroženih Alchajmerovom bolešću.[10] β-amiloid se formira proteolizom amiloid prekurzor proteina (APP). Istraživanjem na laboratorijskim pacovima se došlo do zaključka da je rastvorljivi oblik ovog peptida mogući uzročnik razvoja Alchajmerove bolesti.

Semagacestat blokira enzim γ-sekretazu, koji je (zajedno sa β-sekretazom) odgovoran za APP proteolizu.[11]

Otvorena pitanja[uredi | uredi kod]

  • Studije faza I i II su demonstrirale smanjenje koncentracije Aβ40/42 u krvnoj plazmi tri sata nakon doziranja semagacestata, ali 300% povećanje 15 časova nakon doziranja. Smanjenje koncentracije nije utvrđeno u cerebrospinalnoj tečnosti. Iz toj razloga, studije faze III se sprovode sa znatno većim dozama.[12]
  • γ-sekretaza ima druge supstrate, na primer Notch receptor. Nije poznato dali to može da prouzrokuje dugoročne nepoželjne efekte.[12]
  • U nedavnim studijama ustanovljeno je da je jedna eksperimentalna vakcina odstranila amiloidne plakove kod pacijenata, ali da to nije imalo značajnog efekata na demenciju, što dovodi u sumnju korisnost postupka snižavanja β-amiloidnog nivoa.[13]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 20. Treatment of central nervous system degenerative disorders; Alzheimer's disease (ad)”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3. 
  4. ↑ Panza F, Frisardi V, Imbimbo BP, et al. (June 2010). „gamma-Secretase Inhibitors for the Treatment of Alzheimer's Disease: The Current State”. CNS Neurosci Ther. DOI:10.1111/j.1755-5949.2010.00164.x. 
  5. ↑ H. Spreitzer (2008-07-21). „Neue Wirkstoffe – Semagacestat” (German). Österreichische Apothekerzeitung (15/2008): 780. 
  6. ↑ Games D, Adams D, Alessandrini R, et al. (February 1995). „Alzheimer-type neuropathology in transgenic mice overexpressing V717F beta-amyloid precursor protein”. Nature 373 (6514): 523–27. DOI:10.1038/373523a0. PMID 7845465. 
  7. ↑ Masliah E, Sisk A, Mallory M, Mucke L, Schenk D, Games D (September 1996). „Comparison of neurodegenerative pathology in transgenic mice overexpressing V717F beta-amyloid precursor protein and Alzheimer's disease”. J Neurosci 16 (18): 5795–811. PMID 8795633. 
  8. ↑ Hsiao K, Chapman P, Nilsen S, et al. (October 1996). „Correlative memory deficits, Abeta elevation, and amyloid plaques in transgenic mice”. Science 274 (5284): 99–102. DOI:10.1126/science.274.5284.99. PMID 8810256. 
  9. ↑ Lalonde R, Dumont M, Staufenbiel M, Sturchler-Pierrat C, Strazielle C. (2002). „Spatial learning, exploration, anxiety, and motor coordination in female APP23 transgenic mice with the Swedish mutation.”. Brain Research (journal) 956 (1): 36–44, year=2002. DOI:10.1016/S0006-8993(02)03476-5. PMID 12426044. 
  10. ↑ „What is Alzheimer's disease?”. Alzheimers.org.uk. August 2007. Pristupljeno 21. 2. 2008. 
  11. ↑ „Prous Science: Molecule of the Month July 2008”. 
  12. ↑ 12,0 12,1 Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel. 
  13. ↑ Holmes C, Boche D, Wilkinson D, Yadegarfar G, Hopkins V, Bayer A, Jones RW, Bullock R, Love S, Neal JW, Zotova E, Nicoll JAR (July 2008). „Long-term effects of Aβ42 immunisation in Alzheimer's disease: follow-up of a randomised, placebo-controlled phase I trial” (Subscription required). The Lancet 372 (9634): 216–233. DOI:10.1016/S0140-6736(08)61075-2. 

Literatura[uredi | uredi kod]

  • Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Portal Medicina
Portal Hemija
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Semagacestat&oldid=41489558