Risa Wataya

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Risa Wataya
綿矢 りさ
Spisateljica Risa Wataya u 2013.
Biografske informacije
Rođenje1. 2. 1984. (1984-02-01) (dob: 40)
Japan Kjoto
NacionalnostJapanka
Obrazovanje
ZanimanjeKnjiževnik, romanopisac
Opus
Jezikjapanski
Znamenita djela
  • Poziv na šutanje nogom (2003)
  • Šteta (2011)
Inspiracija
Od

Risa Wataya (Kjoto, 1984), japanska spisateljica.

Život[uredi | uredi kod]

Rođena je u Kjotu 1984. godine, majka joj je bila sveučilišna profesorica engleskog jezika[1], a otac joj je radio u tvrtki odjeće.

Sa sedamnaest godina, za vrijeme školskih praznika je napisala novelu Install, rekavši roditeljima da je pripremala prijemne ispite za univerzitet. To prvo djelo joj je donijelo nagradu Bungei i s time je postala najmlađa dobitnica nagrade, a uz to je pratilo i imenovanje za uglednu nagradu Mishima. Nakon mature na kjotskoj gimnaziji Murasakino, studirala je na Univerzitetu Waseda u Tokiju.

Tokom druge godine studija (2003) napisala je roman Poziv na šutanje nogom, koji je krajem iste godine odnio najpoznatije japansko književno priznanje, nagradu Akutagawa[2][3] zajedno s djelom još jedne mlade autorice, Hitomi Kanehara[α 1].[4] Te godine je, s devetnaest godina, Risa Wataya postala najmlađa autorica koja je dobila ovu nagradu. Roman će kasnije bit prodan u više od milijun primjeraka.[5] S time, Wataya i Kanehara mogu se računati kao prvi autori koji su se pojavili na sceni iz generacije koja je slijedila japanski ekonomski balon i odrasla u godinama krize.[4] Poslije nagrade Akutagawa jedno vrijeme je napustila pisanje, radeći na raznim mjestima u Kjotu, uključujući na prodaji odjeće u robnoj kući i usluzi kao hotelska konobarica.[6] Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu, na Odsjeku za japansku književnost, s diplomskim radom posvećenim analizi Dazajeve priče Trči, Melos![α 2].

Na književnu scenu vratila je se 2007. knjigom Pokloniti san, a 2010. njezin četvrti roman Tresi se koliko hoćeš postao je bestseler u Japanu. Godine 2011. bila je na čitateljskoj turneji u Njemačkoj na poziv književnog festivala Hamburg Harbourfront,[7] pri čemu je bila gost na Međunarodnom festivalu literature u Berlinu.[8] Sljedeće godine je objavila roman Šteta (2012), dobitnik Nagrade Kenzaburō Ōe. U 2014. godini je stupila je u brak[9][10] iz kojeg se krajem 2015. rodilo prvo dijete.[1]

Njezina djela su višekrat adaptirana za film i za televiziju, počevši od 2004. kada je izašla adaptacija njezinog debitantskog djela. Nešto značajniji je bio dugovečernjak Tremble All You Want (2017), izrežirala Akiko Ôku, koji je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju i osvojio nagradu publike.

Njezina djela su prevedena na njemački (2007), talijanski (2006-2007), francuski (2005-2006), tajlandski, korejski i engleski (2012), dok izdavaštvo na srpskohrvatskim jezicima u 2022. još uvijek ju ne poznaje.

Djela[uredi | uredi kod]

Jedan od glavnih utjecaja na njezino pisanje je Osamu Dazai, autora kojeg je poznavala iz ranih godina, a potom među omiljenim autorima Wataya je spomenula Junota Díaza i Harukija Murakamija[1][11]. Njezina djela se pokazuju kao briljantne komedije satkane intimističnom i hladnim humorom, imaju uvid na životne luzere i autsajdere[6] što se u književnosti prevodi likom anti-heroja. Upotrebljavajući vrlo konkretan i realističan jezik, pripovjedač gleda na zbilju bistrinom i bez samosažaljenja, posmatrajući na taj način surovost ljudskih odnosa. Wataya nerijetko se bavi problematičnosću intimizma u nekim tipično japanskih društvenih fenomena (otaku, aidoru)[12] i prikazuje latentne oblike protesta mladih usred ekonomske krize u Japanu tokom 90-ih, tako svraćajući pažnju na duhovne implozije i na dugotrajno sazrijevanje svoje generacije.

Lista objavljenih fikcija[α 3][uredi | uredi kod]

Nagrade[uredi | uredi kod]

  • 2001 – Nagrada Bungei za novelu Install
  • 2003 – Nagrada Akutagawa za roman Poziv na šutanje nogom
  • 2012 – Nagrada Kenzaburō-Ōe za roman Šteta

Filmske adaptacije[uredi | uredi kod]

  • Insutôru (2004), režija Kei Kataoka.[13][14]
  • Yume wo ataeru (2015–), miniserija za televiziju.[15]
  • Tremble All You Want (2017), režija Akiko Ôku.[16][17]
  • Hold Me Back (2020), režija Akiko Ôku.[18]
  • Unlock Your Heart[α 18] (2021), režija Rin Shutô.[19]

Spoljašne veze[uredi | uredi kod]

Bilješke[uredi | uredi kod]

  1. ↑ 金原 ひとみ Hitomi Kanehara (Tokio, 1983), autorica romana Zmije i naušnice (蛇にピアス, Hebi ni Piasu).
  2. ↑ Osamu Dazai (1909-1948): Trči, Melos! (走れ、メロス Hashire merosu; 1940).
  3. ↑ Napomena: Pošto nema prijevoda Watayjinih djela na srpskohrvatskim jezicima, naslovi koji slijede su slobodno prevedeni sa japanskog ili sa naslova prevedenih sa engleskog, francuskog, njemačkog, talijanskog.
  4. ↑ jap. インストール Insutōru
  5. ↑ jap. 蹴りたい背中 Keritai Senaka
  6. ↑ jap. 夢を与える Yume o ataeru
  7. ↑ jap. 勝手にふるえてろ Katte ni furue tero
  8. ↑ jap. かわいそうだね Kawai sōda ne
  9. ↑ jap. ひらいて Hiraite
  10. ↑ jap. しょうがの味は熱い Shōga no aji wa atsui
  11. ↑ jap. 憤死 Funshi
  12. ↑ jap. 大地のゲーム
  13. ↑ jap. ウォークイン・クローゼット Uōkuin kurōzetto
  14. ↑ jap. 手のひらの京 Tenohira no Kyō
  15. ↑ jap. 私をくいとめて Watashi o kuitomete
  16. ↑ jap. 意識のリボン Ishiki no ribon
  17. ↑ jap. 生（き）のみ生のまま Nama no mi nama no mama
  18. ↑ Film poznat i po izvornom naslovom Hiraite.

Izvori[uredi | uredi kod]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 (ja) „作家・綿矢りささん　母は作品でも育児でも先生”. Nikkei Style. 24. 8. 2016.. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  2. ↑ (en) „Women become youngest recipients of literary award”. The Japan Times. 16. 1. 2004.. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  3. ↑ (ja) „芥川賞受賞者一覧 (Popis dobitnika nagrade Akutagawa)”. 文春 Bunshun. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  4. ↑ 4,0 4,1 (en) Onishi, Norimitsu (27. 3. 2004). „Just 20, She Captures Altered Japan in a Debut Novel”. The New York Times. Pristupljeno 28. 11. 2022. 
  5. ↑ (de)„Lesung mit Risa Wataya”. Pristupljeno 28. 11. 2022. 
  6. ↑ 6,0 6,1 (ja) „美人芥川賞作家・綿矢りさが“こじらせ系作家”に変身中？”. エキサイトニュース Excite News. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  7. ↑ (de) (PDF) „Japan auf einen Blick / September 2011”. Japanischen Generalkonsulats in Hamburg. septembar 2011.. Arhivirano iz originala na datum 2022-07-31. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  8. ↑ (en) „Risa Wataya”. ilb Internationales Literaturfestival Berlin. 2011. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  9. ↑ (ja) „綿矢りさ結婚発表 ０４年に歴代最年少１９歳で芥川賞受賞”. Ameba でブログを書こう. 30. 12. 2014.. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  10. ↑ (ja) „作家・綿矢りさが結婚「良い人とめぐり会えた」”. Oricon News. 30. 12. 2014.. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  11. ↑ (ja) „綿矢りさ結婚発表 ０４年に歴代最年少１９歳で芥川賞受賞”. webdoku.jp. februar 2002. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  12. ↑ (en) Maloney, Iain (28. 3. 2015). „The messy, lonesome worlds of Risa Wataya”. The Japan Times. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  13. ↑ (en) „Insutôru”. imdb.com. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  14. ↑ (ja) „映画『勝手にふるえてろ』主演・松岡茉優で綿矢りさの小説を実写化 - 24歳“おたく系女子”の恋の行方”. fashion-press.net. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  15. ↑ (en) „Yume wo ataeru”. imdb.com. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  16. ↑ (en) „Tremble All You Want”. imdb.com. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  17. ↑ (en) „'Tremble All You Want': Mayu Matsuoka gives a star-making turn in delightful romcom”. The Japan Times. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  18. ↑ (en) „Hold Me Back”. imdb.com. Pristupljeno 27. 11. 2022. 
  19. ↑ (en) „Hiraite”. imdb.com. Pristupljeno 27. 11. 2022. 

Bibliografija[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Risa_Wataya&oldid=41590655