Oleg od Novgoroda

Izvor: Wikipedia
Oleg od Novgoroda

Oleg pored kostiju njegovog konja (crtež iz 1899.).
Oleg pored kostiju njegovog konja (crtež iz 1899.).

Poreklo
Porodica

Oleg od Novgoroda (? - 912) ili Oleg Vešti (staronormanski: Helgi ili Helgu) je bio varangijski knez novgorodski (od 879) i kasnije kijevski (od 882) koji je vladao Rusima. Olegu se pripisuje da je pomerio prestonicu iz Novgoroda u Kijev i tako postavio temelje za jaku drevnu kneževinu Kijevsku Rusiju. Predpostavlja se da je Oleg bio Rjurikok brat, osnivaču dinastije Rjurikovič, koja je vladala ruskom kenežvinom.

Dobio je naljdimal Vešti (Prorok), jer je dobro donosio odluke za budučnost. Prema letopisima vladao je od 882. do smrti 912.

Biografija[uredi - уреди]

Ime Oleg je skandinavskog izvora, potiče iz reči Helgi, što na skindinavskom (staronormanski jezik) znači "Posvećen Bogu".

Postoji više verzija o njegovom rodu, u letopisu Povest minulih leta Oleg se pominje kao Rjurikov rođak. Posle Rjurikove smrti 879. rukovodio je Novgorodom, dok je Rjurikov Igor sin bio još maloletan. Po verovanju Oleg je bio pagan.

Pohod prema Kijevu[uredi - уреди]

Oleg pokazuje varangijskim vođama novog vladara Kijeva, knjaza Igora, nakon čega ih posjeće (Radživilijeva hronika, 16. vek.)

882. krene na pohod prema Smolensku i Ljubeču. Od tamo je po Dnjepru otplovio do Kijeva, gde su vladali varangijski kneževi Dir i Askoljd. Oleg ih je pozvao kod svojih brodova i rekao im da oni nisu kneževi, a on je roda kneževog (Rjurikov rod) («вы неста кнѧзѧ ни роду кнѧжѧ, но азъ єсмь роду кнѧжѧ») i pri tome najavio budućeg kneza, mladog Igora, sina Rjurikovog.

Prema Ikonovskijem letopisu Oleg je na prevaru pozvao varangijske vođe na brod, gde im je rekao: „Ja sam knez, a ovo je Rjurikov knjažević Igor“ («Аз есмь Олег князь, а се есть Рюриков Игорь княжичь»), nakon čega ih je ubio. Kijev se je Olegu vrlo dopao pa je želeo da taj grad postane majka ruskih gradova (матерью городов русских). Tako je napravio drugi centar ruske drevne kneževine, Kijevske Rusije (prvi je bio Novgorod). U narednih 25 godina Oleg je podjarmio okolna plemena a nekima plemenima naložio danak umesto Hazarskog kaganata («Я неприятель им, а с вами у меня никакой вражды. Не давайте хазарам, но платите мне» - Ja sam im neprijatelj, a sa vama sam u miru, ne dajte Hazarima, dajte meni.)

Pohod na Vizantiju[uredi - уреди]

Pobedonosno pribijanje Olegovog štita na kapije Carigrada.

907. Oleg krene u veliki pohod na Carigrad. Prema ruskoj hronici učestvovalo je 2000 brodova sa po 40 vojnika po brodu. Vizantijski car Lav VI Mudri je zatvorio zaliv sa lancem. Oleg je prezavišao i lance sa tim da je na brodove montirao neke vrste obruča koji su lance vodili ispod brodova, i uz pomoć jačeg vetra sa brodovima stigli su do bedema Carigrada. Navodno su ga htjeli Grci trvovati sa vinom. Uplašeni Grci su na kraju predložili mir i danak Olegu. U znamenje pobjede Oleg je pribio svoj štit na kapiju carigradske tvrđave. Krajnji rezultat je bio skloljenje trgovačkog dogovora između Kijevske Rusije i Vizantije, koji je pošao na ruku obje stranama a naročito je bila dobrodošla slobodna trgovina Rusa po Vizantiji.

O tom pohodu nema zapisa u Vizantijskim letopisima, uprkos tome da su ostali pohodi na Vizantiju dobro zapisani. Ruska hronika Povest minulih leta je ipak zabeležila taj pohod. Ista hronika opisuje pohod Igora Rjurikoviča 944. za koji piše da je tada vizantijski car poslao knezu Igoru poruku "Ne dolazi, uzmi danak kao Oleg, dačemo još više." («Не ходи, но возьми дань, какую брал Олег, прибавлю и ещё к той дани»).

911. Oleg šalje u Carigrad izaslanstvo, koje utvrđuje mir i sklopi novi dogovor iz kojegje izostala slobodna trgovina.

912. Oleg umire od ujeda otrovne zmije. Zamjeni ga knez Igor Rjurikovič.


Prethodnik:
Rjurik
Kijevska Rusija
(882.912.)
Nasljednik:
Igor Rjurikovič