Mameluci

Izvor: Wikipedia
Mamelučki konjanik, naslikano 1810
Slika Mameluka, 1779.
Drugi maj 1808: Napad Mameluka, Fransisko Goja (1814)
minaret Kutub, primer mamelučke umetnosti
Mamelučka zastava Kaira, prema Katalanskom atlasu oko 1375.

Mameluci (arap. مملوك (jednina), مماليك (množina), tur. Kölemen, "posedovan") su bili islamizovani robovi vojnici koji su služili muslimanske kalife i sultane dinastije Ajubida u toku srednjeg veka. Vremenom su se pretvorili u veoma moćnu vojnu kastu i više puta su otimali vlast, kao na primer u Egiptu, gde su vladali u Mamelučkom sultanatu od 1250. do 1517. godine.

Pregled[uredi - уреди]

Prvi mameluci služili su abasidske kalife u 9. veku u Bagdadu. Abasidi su uglavnom regrutovali iz područja oko Kavkaza (uglavnom Čerkeze i Gruzijce) i u području oko Crnog mora većinom turske narode. Većina zarobljenika nije bila muslimanskog porekla. Mameluke bi obično u roblje prodavale osiromašene stepske porodice ili bi ih kidnapovali trgovci robljem. Mamelučki sistem je bio bitan za vladare, jer vojska nije bila povezana ni sa jednom strukturom moći. Lokalni ratnici bi obično bili lojalni svojim šeicima, svojim porodicama ili plemićima pre nego sultanu ili kalifu. Kad bi neki komandant spremao zaveru protiv vladara nije ga biloi moguće utišati, a da se ne izazove nemir među plemstvom i onima vezanim za njega. Vojnici robovi su bili stranci sa najnižim statusom i nisu mogli biti umešani u zaveru protiv vladara, a lako ih je bilo kazniti kad izazivaju nevolje.

Organizacija[uredi - уреди]

Mameluci bi najpre bili prevedeni na islam. Nakon toga su bili obučavani kao konjanici. Sledili su posebna pravila ponašanja i vrednosti, u kojima je hrabrost i darežljivost bila visoko na ceni. Veoma značajna je bila taktika konjice, streljaštvo i davanje prve pomoći ranjenima. Živeli su u svojim garnizonima i uglavnom su provodili vreme zajedno. Njihova zabava su bili sportovi kao takmičenje u streljaštvu ili borba na konjima. Intenzivna i stroga obuka za svakoga novoga regruta osiguravala je kontinuitet mamelučke prakse. Tehnički gledano, nakon obuke nisu više bili robovi, ali bili su još uvek obavezni da služe sultana ili kalifa. Sultan ih je držao kao vanjsku silu pod svojim direktnim zapovedništvom, da bi ih koristio u slučaju lokalnih plemenskih sukoba. Sultan bi ih slao čak do Španije. Sultani su imali najviše Mameluka, ali i ostali emiri su mogli imati svoju mamelučku vojsku. Mnogi Mameluci su došli do visokih položaja, uključujući komandu vojske. U početku njihov status nije bio nasledan, ali vremenom su postali povezani sa postojećom strukturom moći.

Mameluci u Indiji[uredi - уреди]

Mamlučki komandant muslimanskih snaga u Indiji Kutbudin Ajbak proglasio se 1206. sultanom i osnovao je prvu mamelučku dinastiju koja je trajala do 1290. Naziva se i robovska dinastija

Mameluci u Egiptu[uredi - уреди]

Saladin je 1169. osvojio Egipat u ime zengidskog kralja Damaska. Sam Saladin je 1174, osnovao dinastiju Ajubida. Nakon osvajanja Jerusalima Saladin je sa svojom kurdskom porodicom osigurao kontrolu nad Bliskim istokom. Nakon Saladinove smrti dolazi do podele među sinovima. Saladinov brat Al Adil je 1200 uspeo nakon dugih borbi da konsoliduje vlast pobedom nad raznim rođacima. Svaki od Saladinovih sinova imao je mamelučku vojsku, tako da je tokom dinastičkog sukoba dolazilo i do sukoba mamlučkih vojski. Al Adil je objedinio vojsku. Proces dimnastičkih borbi se ponavljao svaki put po smrti prethodnog vladara. Ajubidi su sve više postali ovisni o Mamelucima i ubrzo si ih uključili u unutrašnju poliotiku dvora.

Francuski napad i Mamelučko preotimanje[uredi - уреди]

Za vreme Sedmog krstaškog rata francuski kralj Luj IX se iskrcao u Egiptu. Egipatska vojska se najpre povukla. Sultan je bio umro. Vlast je nakratko preuzeo njegov sin, pa onda njegova žena Šajar al Dur. Šajar je poslala mamelučku vojsku da izvede kontranapad. Pobedili su krstaše 1250, a francuski kralj je dugo oklevao sa povlačenjem, pa je bio zarobljen. Morao je platiti otkup od 250.000 livri. Kasnije je rastao politički pritisak da Egipta treba imati muškog vladara, pa se Šajar al Dur udala za mamelučkog komandanta Ajbaka. Usledila je borba za vlast, pa su Ajbaka ubili, a vlast je preuzeo Kutuz, koji je osnovao prvi Mamelučki sultanat i dinastiju Bahri.

Mameluci i Mongoli[uredi - уреди]

Kada je Hulagu-kan opustošio Bagdad i preuzeo Damask 1258. Iz Damaska je pobegao mamelučki general Bajbars. Pobegao je u Kairo. Hulagu je zahtevao od Kutuza da preda Kairo. Kutuz je uz pomoć Bajbara mobilizovao vojsku. Hulagu je morao da ode na istok, kada je umro Mogke kan. Ostavio je svom zameniku zapovedništvo nad velikom mongolskom vojskom. Kutuz je navukao mongolsku vojsku u zasedu i teško je porazio u bici kod Ajn Džaluta 1260. Kada se Kutuz vratio u Kairo Bajbars je ubio Kutuza i preuzeo je vlast. Na isti način vlast je prelazila sa jednoga na drugoga sultana. Prosečno vreme vlasti mamelučkih sultana bilo je sedam godina. Mameluci su 1260. još jednom pobedili Mongole kod Hormsa i potiskivali ih sve dok nisu preuzeli Siriju. Utvrdili su poodručje. Bajbarova vojska je pobedila i poslednje krstaše u Svetoj Zemlji. Dinastija Burdži ili Bukri je 1382. preuzela vlast. Dinastiju su činili Čerkezi.

Osmansko carstvo[uredi - уреди]

Osmansko carstvo je 1517. zauzelo Mamelučki sultanat. Mamelučke institucije su i dalje postojale i pod Turcima, ali nisu bile iste kao u doba sultanata.

Napoleon je 1798. pobedio Mameluke kada je napao Egipat u bici kod piramida i proterao ih u gornji Egipat. Nakon povlačenja Francuza Mameluci su započeli borbu za nezavisnost protiv Osmanskog carstva i Velike Britanije. Mamelučki vođa Ibrahim beg je 1803. pisao ruskom ambasadoru tražeći da posreduje između njih i sultana, a tražili su i da se vrate u Gruziju. Ruski ambasador je odbio da posreduje. Mameluci su 1806. nekoliko puta pobedili tursku vojsku, a u junu je došlo do mirovnog sporazuma. Prema sporazumu Mamelucima se predaje vlast, a Muhamed Ali treba napustiti poziciju guvernera. Sukobi među Mamelucima sprečili su sprovođenje svega toga.

Kraj mamelučke vasti u Egiptu[uredi - уреди]

Muhamed Ali je 1811. pozvao sve Mameluke u svoju palatu na svečanost. Bilo je oko 600 mameluka i sve ih je pobio. Započeo je pokolj Mameluka. na ulicama je ubijeno oko 3.000 mameluka i njihovih rođaka. Deo mameluka je uspeo da pobegne u Sudan. Tu su uspostavili bazu za trgovinu robovima. Sultan od Senara u Sudanu je 1820. zamolio Muhameda Alija da ga reši Mameluka. Ali je izvršio invaziju Sudana, rešio ga Mameluka i zauzeo ga za sebe.

Mameluci u Napoleonovoj vojsci[uredi - уреди]

Napoleon je oformio vlastiti mamelučki korpus. Čak je i njegova carska garda imala Mameluka. Jedan Napoleonov čuveni telohranitelj Rustan je bio Mameluk. Jedna Gojina slika prikazuje napad mamelučke konjice protiv naroda u Madridu. Mameluci su se borili u bici kod Austerlica 1805.

Literatura[uredi - уреди]

  • A. Allouche: Mamluk Economics : A Study and Translation of Al-Maqrizi's Ighathat. Salt Lake City, 1994
  • R. Amitai-Preiss: Mongols and Mamluks: The Mamluk-Ilkhanid War 1260-1281. Cambridge, 1995
  • D. Ayalon: The Mamluk Military Society. London, 1979
  • Ulrich Haarmann: Das Herrschaftssystem der Mamluken, in: Halm / Haarmann (Hrsg.): Geschichte der arabischen Welt. C.H.Beck (2004), ISBN 3-406-47486-1
  • James Waterson - The Mamluks (History Today March 2006)

Eksterni linkovi[uredi - уреди]