Kiklop (Euripid)

Izvor: Wikipedia
Kiklop
Jakob Jordaens 009.jpg
Odisej u Polifemovoj spilji
(Jakob Jordaens, 17. vek)
Napisao: Euripid
Zbor Satiri
Likovi Silen
Odisej
Kiklop
Nijemo Odisejevi pratioci
Mjesto premijere Atina
Originalni jezik Starogrčki
Žanr satirska igra

Kiklop (grčki: Κύκλωψ, Kýklōps) je starogrčka satirska igra koju je napisao Euripid. To je jedina antička satirska igra koja se u celini sačuvala. Radi se o drami koja nalikuje na mitološku travestiju i zasniva se na događaju koji se pripoveda u 9. knjizi Homerove Odiseje.

Pozadina[uredi - уреди]

Polifem, slika Johanna Heinricha Wilhelma Tischbeina, 1802, Landesmuseum Oldenburg

Nakon trojanskog rata Odisej se izgubi na putu kući. Sa svojom gladnom posadom pristanu uz planinu Etnu na Siciliji, gde stanuju Kiklopi. Naiđu na satire i njihovog oca Silena, koji su se ranije razdvojili od Dionisa (ovoga su zarobili pirati), pa ih je zarobio jedan od Kiklopa (u Odiseji nazvan Polifemom). U Odiseji dakako nema ovih likova: njihovo prisustvo osigurava komičke efekte zahvaljujući njihovom kukavičkom i pijanom ponašanju.

Radnja[uredi - уреди]

Po dolasku Odisej sretne Silena i ponudi mu vino u zamenu za hranu. Kao Dionisov sluga Silen ne može odoleti vinu uprkos tome da hrana koju Odisej traži ne pripada njemu. No pojavljuje se Kiklop i Silen odmah optuži Odiseja za krađu hrane, i pri tom se mnogim bogovima i životima satira (koji stoje pored njega) kune u to da govori istinu. Njegov sin, jedan od mlađih satira, pokuša da Kiklopu kaže istinu i pomogne Odiseju. Nakon rasprave Kiklop uvodi Odiseja i njegovu družinu u svoju spilju, gde neke od njih i pojede. Odisej uspeva da se iskrade i zapanjen je onim što je video. Smisli plan da napije Kiklopa i da, nakon što se ovaj onesvesti od pojanstva, džinovskim štapom progori njegovo jedino oko.

Kiklop i Silen zajedno piju, pri čemu Silen stalno pokušava da za sebe prigrabi što više vina. Kad se Kiklop napio, govori kako vidi bogove oko sebe i stane da Silena zove Ganimedom (lepim mladićem koga je Zevs učinio besmrtnim i postavio ga za svog peharnika). Kiklop onda ugrabi Silena i odvede ga natrag u svoju spilju, s aluzijom da će imati seksualni odnos s njm. Uto Odisej odluči da pređe na sledeću fazu svog plana. Satiri isprva ponude pomoć, ali kada dođe vreme za akciju, svi se uplaše i odustanu navodeći raznorazne apsurdne razloge. Iznervirani Odisej osloni se umesto njih na pomoć članove svoje posade te oni progore Kiklopovo oko.

Odisej je bio ranije je rekao Kiklopu da se zove "Niko" (grčki: Οὖυτις ili Μῆτις), pa kad je Kiklop sad povikao ko ga je oslepio, to je zvučalo kao da kaže: "Niko me je oslepeo". Osim ove igre rečima, tu je i jedna šala koju je teže prevesti, a koja se zasniva na tome da je oblik reči μῆτις identičan s oblikom imenice koja znači "umešnost" ili "lukavstvo". Na taj račun Satiri se malo šale s njim. No Odisej pogreši i zbog taštine izbrblja svoje pravo ime. Premda uspeva da pobegne, njegov postupak ovde koštaće ga novih nevolja na putu kući, jer je izazvao gnev Kiklopovog oca, boga Posejdona.

Karakteristike[uredi - уреди]

Kiklop je na pozornici izveden možda 412. pne.[1] Odisej je tu "deheroizovan i farsički ocrtan" i predstavljen u kontekstu "deformacije trojanske tradicije".[2] Ismevanje Homerovih heroja i parodija epskog izražavanja jasno otkrivaju gledaocu da u drami ništa nije ozbiljno, pa ni jezovitost Kiklopovog kanibalizma, niti brutalnost Odisejeve osvete. Sve je to zapravo predstavljeno s komičkim preterivanjem, s ciljem da izazove neku vrstu "slatke jeze", "kakvu osećaju deca kad im se pričaju strašne priče".[3]

Reference[uredi - уреди]

  1. M. C. Howatson, The Oxford Companion to Classical Literature, 1997, s.v. Cyclops.
  2. Sironić & Milivoj 1977, p. 113.
  3. Easterling & Kenney 2002, p. 351.

Izvori[uredi - уреди]

  • Easterling, P.E.; Kenney, E.J. (2003). The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature. Cambridge. 
  • Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). Povijest svjetske književnosti, knj. 2. "Grčka književnost". Zagreb.