Heklanje

Izvor: Wikipedia
Heklice za heklanje

Heklanje ili kukičanje je postupak pravljenja tkanine od vunice ili konca. Heklanje se, slično štrikanju sastoji od provlačenja petlji vunice jedne kroz druge. Heklanje se razlikuje od štrikanja po tome što je u jednom trenutku samo jedna petlja aktivna (jedini izuzetak je Tunisko heklanje) i što se umesto dve štrikaće igle koristi heklica za heklanje.

Poreklo[uredi - уреди]

Prema nekim teorijama heklanje je poteklo od tradicionalnih ručnih radova u Arabiji, Južnoj Americi ili Kini, ali nema jasnih dokaza da je taj ručni rad rađen pre nego što je postao popularan u Evropi u 19. veku. Poznato je da se prva štampana šema pojavila u holandskom časopisu u ranom 19. veku. Mnogi smatraju da se heklanje verovatno koristilo u ranim kulturama, ali da se umesto heklice koristio savijeni kažiprst; tako da usled toga nema materijalnih ostataka da svedoče o tome. Ovi autori ukazuju na „jednostavnost“ tehnike i tvrde da „mora“ da se koristila odavno.

Irska heklana čipka, kasni 19. vek. Dizajn ovog primerka je usko baziran na Flemanskoj iglom rađenoj čipci iz 17. veka.

Drugi autori tvrde da su tkani, pleteni ili čvorovani primerci tkanine sačuvani iz veoma davnih vremena, ali da nema sačuvanih primeraka heklane tkanine u bilo kojoj etnološkoj zbirci, ili arheološkom izvoru pre 19. veka. Ovi autori ukazuju na tamburske heklice koje se koriste u tamburskom vezu u Francuskoj u 18. veku i tvrde da je provlačenje petlji kroz tkaninu preraslo u „heklanje u vazduhu“

Počevši u 19. veku u Britaniji, SAD i Francuskoj, heklanje počinje da se koristi kao manje skupa zamena za ostale oblike čipke. Cena fabrički proizvedenog pamuka je padala i iako su heklane čipke zahtevale više konca nego tkane čipke, heklane čipke su se brže izrađivale i bile su lakše za učenje.

U vreme Velike gladi u Irskoj (1845 - 1849) časne sestre su učile tamnošnje žene i decu da heklaju koncem. Rad je nošen širom Evrope i Amerike i kupovan zbog svoje lepote i zbog humanitarne pomoći koju je to pružalo irskom stanovništvu.

Heklice su se kretale od od primitivnih savijenih igala u dršci od plute, koje su koristile siromašne irske čipkarice, do heklica od skupoceno obrađenog srebra, gvožđa, slonovače ili kosti postavljenih u različite drške, od kojih su neke bile bolje dizajnirane da pokažu damske ruke nego za rad sa koncem. Do ranih 1940-tih, uputstva za heklanje su se već štampala u Engleskoj.

Rana istorija[uredi - уреди]

Širom sveta heklanje je postala narodna radinost u usponu, posebno u Irskoj i severnoj Francuskoj, izdržavajući zajednice čiju su tradicionalnu privredu narušili ratovi, promene u načinu obrade i korišćenja zemlje i neuspeli usevi. Žene, ponekad čak i deca bi ostajala kući i pravile stvari kao odeću i ćebad da zarade novac. Gotove stvari je uglavnom kupovala srednja klasa u nastajanju. Uvođenje heklanja kao imitacije statusnog simbola, umesto kao jedinstvene veštine same po sebi, je obeležilo tu praksu kao suviše običnu. Oni koji su mogli da naruče čipku pravljenu starijim i skupljim metodama su nipodaštavali heklanje kao jeftinu kopiju. Ovaj utisak je delimično ublažila kraljica Viktorija, koje je kupila irsku čipku i čak naučila sama da hekla. Irsko heklanje je dalje promovisano štampanjem šema i instrukcija za heklanje. Ove šeme koje su se pojavile već 1840-tih su bile zadivljujuće raznolike i složene.

Savremena praksa[uredi - уреди]

Moda u heklanju se promenila na kraju viktorijanske ere, u 1890-tim. Heklane čipke su u novoj edvardijanskoj eri, dostižući vrhunac izmeću 1910. i 1920. godine, postale još finije u teksturi i kompleksnije u bodovima.

Mali švedski stolnjak, oko 1930. godine

Jake viktorijanske boje su nestale i nove šeme su bile za bele ili konce svetlih boja, osim elegantnih torbica, koje su često heklane od jarko obojene svile, sa perlicama. Posle Prvog svtskog rata, smanjio se broj objavljenih šema i mnoge su bile pojednostavljene verzije šema iz ranog 20.veka. Posle Drugog svetskog rata, od kasnih 40-tih do ranih 60-tih ponovo je oživelo zanimanje za ručne radove, posebno u Americi, sa objavljenih mnogo novih i imaginativnih dizajna za kućne stvari u šarenim bojama, zajedno sa izmenama na prethodnim izdanjima. Ove šeme su bile predviđene za deblji konac i vunicu nego ranije šeme i uključivale su raznolike boje. Ovaj ručni rad je ostao uglavnom domaća radinost do kasnih 60-tih i ranih 70-tih kada se nova generacija latila heklanja i popularizovala „bakine kvadrate“, motiv koji se radi u krug i uključuje jarke boje.

Iako je heklanje izgubilo na popularnosti, rani 21. vek je doneo oživljavanje zanimanja za ručne radove i „uradi sam“ hobije, kao i velike korake u unapređenju kvaliteta i raznolikosti konca. Ima mnogo više knjiga sa modernim šemama i mnoge prodavnice konca nude časove heklanja, uz tradicionalne časove štrikanja.

Postupak[uredi - уреди]

Heklana tkanina se započinje pravljenjem omčaste petlje na heklici, zatim se provlači druga petlja kroz prvu i ponavljanjem ovoga procesa se pravi lančić odgovarajuće dužine. Ovaj lančić se ili okreće pa se radi u redovima, ili spaja sa početkom i radi u krugovima. Okrugline se mogu praviti i tako što se više novih bodova provlači kroz jednu petlju. Bodovi se prave tako što se provlači jedna ili više petlji kroz svaku petlju na lancu. Na kraju svakog boda, samo jedna petljica stoji na kraju heklice.

Materijali[uredi - уреди]

Heklice se prave u raznim veličinama. Veličine gvozdenih heklica idu od 3,5 do 0,75 milimetara u veličini kuke. One se koriste za fini heklani rad.

Aluminijumske heklice idu od 2,5 do 19 milimetara u veličini kuke.

Ima raznih umetnički izrađenih heklica, mnoge ručno izrađene od drveta, nekad ukrašene poludragim kamenjem i perlicama.

Heklice koje se koriste za Tunižansko heklanje su izdužene i imaju zadrške na kraju ručke, dok duple heklice imaju kuke na oba kraja drške. Takođe postoji uređaj sa dve kuke koji postej sve popularniji.

Međunarodni simboli i termini za šeme heklanih radova[uredi - уреди]

Datoteka:Crochet symbols.gif
Simboli i neki od engleskih termina

Za heklanje se koriste različita terminologija. Primer simbola i termina:

  • chain - lančić
  • slip stitch - omčasta petlja
  • single crochet - štapić
  • double crochet - dupli štapić

Razlika između heklanja i štrikanja[uredi - уреди]

Jedna od očiglednih razlika je da se za heklanje koristi jedna heklica, dok se za štrikanje koriste dve igle. To je zato što je u heklanju jednovremeno samo jedna slobodna petlja na heklici, dok u štrikanju jednovremeno postoji ceo red slobodnih petlji na iglama.

Štrikati se može i mašinski, dok se mnogi heklani bodovi mogu raditi samo ručno. Heklana tkanina koristi 1/3 više konca od štrikane za istu debljinu konca i manje je elastična od štrikane tkanine.

Izvori[uredi - уреди]

  • Feldman, Annette. Handmade Lace & Patterns
  • Hadley, Sara. "Irish Crochet Lace", The Lace Maker, Vol. 4 No. 3, New York: D.S. Bennet, 1911.
  • Kooler, Donna. A Dictionary of Crochet
  • Lambert, Miss . My Crochet Sampler, London: John Murray, Albemarle Street, 1844.
  • Paludan, Lis. Crochet: History & Technique
  • Potter, Annie Louise. A living mystery : the international art & history of crochet
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book 4th Series, London: Simpkin, Marshall, and Co., 1848.
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book 6th Series, containing D'Oyleys and Anti-Macassars, London: Simpkin, Marshall, and Co., 1877.
  • Riego de la Branchardiere, Eléanor. Crochet Book, 9th Series or Third Winter Book, London: Simpkin, Marshall and Co., 1850.
  • Warren, The Court Crochet Doyley Book, London: Ackermann & Co, 1847.

Vanjske veze[uredi - уреди]

= Uputstva za heklanje i osnovne informacije[uredi - уреди]

=

Besplatne šeme[uredi - уреди]

Magazini[uredi - уреди]