Gwoyeu Romatzyh

Izvor: Wikipedia
  guo
  gwo
  guoo
  guoh
Vidi ovu tabelu kao sliku (za pregledače koji ne mogu prikazati kineska slova)
Četiri tona za guo napisani u slovima (uprošćeno na levo, tradicionalno na desno) i Gvoji Romadzi. Uočite razlike u pravopisu, prikazane u crvenoj, za svaki ton.

Gvoji Romadzi (tradicionalni kineski: 國語羅馬字pinyin: Guóyǔ Luómǎzì; doslovno "Nacionalna romanizacija"),[1] skraćeno GR, je sistem za pisanje mandarinskog jezika u latinici. Sistem je smislio Juenžen Džao i razvijen sa grupom lingvista uključujući Džaoa i Lin Jutanga od 1925. do 1926. godine. Džao je sam kasnije objavio uticajne radove o lingvistici koristeći Gvoji Romadzi. Osim toga mali broj drugih udžbenika i rečnika u Gvoji Romadzihu su objavljeni u Hong Kongu i inostranstvu od 1942. do 2000.

Gvoji Romadzi je poznatiji od dva sistema latinizacije koji označavaju četiri tonova mandarinskog putem različitih reda slova u slogu („tonski pravopis“).[2] Ovi tonovi su osnovni dio kineskog jezika: za govornika kineskog jezika oni su važni deo sustava reči, isto kao što su samoglasnici na našem jeziku. Tonovi u kineskom jeziku omogućavaju govornicima da razlikuju između inače identičnih slogova—drugim rečima oni su fonemski. Drugi sistemi latinizacije označavaju tonove sa dijakritikama (npr. pinjin: āi, ái, ǎi i ài) ili brojevima (Vejd-Džajls: ai1, ai2, itd.) Gvoji Romadzi navodi ista četiri tona kao ai, air, ae i ay[3]. Ovaj pravopis u reči, koji prati specifična pravila, označavaju tonove dok zadržavaju izgovor sloga ai. Zato što utvrđava ton svakog sloga po izboru slova Gvoji Romadzi može pomoći studentima da nauče kineske tonove—iako neki akademici osporavaju ovu tvrdnju.[4]

Kina je 1928. godine usvojila Gvoji Romadzi kao službenu latinizaciju.[5] Gvoji Romadzi je bio korišten da naznači izgovor u rečnicima nacionalnog (mandarinskog) jezika. Zagovornici su se nadali da će se jednog dana uspostaviti kao sistem za pisanje reformisanog kineskog pisma. Ali uprkos podršci malog broja treniranih lingvista u Kini i inostranstvu, GR se susreo sa javnom ravnodušnosti, pa čak i neprijateljstvom zbog svoje složenosti.[6] Još jedna prepreka sprečavanjem svojeg rasprostranjenog usvajanja bila je činjenica da se previše oslanja na osnovu pekinškog dijalekta, u periodu kojim je nedostajala snažna centralizovana vlast da sprovodi njegovu upotrebu. Na kraju Gvoji Romadzi je izgubio tlo prema pinjinu i drugih kasnijih sistema latinizacije. Međutim, njegov uticaj je još uvek očevidan, jer nekoliko principa uvedena od svojih stvoritelja su bili korišteni u latinizacijama koji su da ga sledili. Redosled tonskog pravopisa ostaje u standardnom pravopisu imena kineske pokrajine Šensji Shaanxi (pinjin: shǎnxī), koji se ne može razlikovati od Šanjsi Shanxi (pinjin: shānxī) kada je pisano u pinjinu bez dijakritika.

Istorija[uredi - уреди]

Lin Jutang, prvi koji je predložio tonski pravopis po redu slova

Tonski pravopis po redu slova, Gvoji Romadziova naj uočljiva osobina, je bila uprvo predložena Juenžen Džaou od strane Lin Jutang.[7][8] Do 1922. Džao je već uspostavio glavna načela Gvoji Romadziu.[9] Detalji sistema su razvijeni u 1925-1926, od strane grupe pet lingvista, predvođeni za Džaom uključujući i Lin, pod pokroviteljstvom Pripremne komisije za ujedinjenje Nacionalnog jezika.[10] 1928. godine Gvoji Romadzi je zvanično usvojen od strane vlade.[11] Gvoji Romadzi je namenjen da postoji uz Džujin fonetske simbole, otuda postoji alternativno ime za Gvoji Romadzia: „Drugi uzorak nacionalne abecede.“[12] Oba sistema su bila korištena za označavanje revidiranog standardnog izgovora u novo službeno izdanje: Vokabular nacionalni izgovora za svakodnevnu upotrebu iz 1932.[13] Dizajneri Gvoji Romadzia su imali veće ambicije: njihov cilj je bio potpuna reforma pisma, koristeći Gvoji Romadzia kao praktičan sistem pisanja.[14]

Juenžen Džao, glavni dizajner Gvoji Romadzija, kao mladić oko 1916.

Tokom 1930-tih godina dva kratka pokušaja su bila sprovođena da se nauči GR željezničkim radnicima i seljacima u pokrajinima Henan i Šandong.[15] Podrška za GR, ograničena na mali broj treniranih lingvista i sinologista: „je bika odlikovana više za svoj kvalitet nego količinu.“[16] U ovom periodu GR se suočavao sa sve više neprijateljstva zbog svoje složenosti i tonski pravopis po redu slova. Isto tako, sinolog Bernhard Karlgren je kritikovao GR za nedostatak fonetske tegobe.[17] Na kraju, kao što je suparnički (bez-tonski) sistem Latinhua Sinvendz, GR nije uspeo dobiti rasprostranjenu podršku, prvenstveno zbog toga što „nacionalni“ jezik je bio previše usko temeljen na pekinški dijalekt:[18] „jedna dovoljno precizna i jaka jezička norma još nije postala stvarnost u Kini.“[19]

Jedno preostalo korištenje GRa Sistem latinizacije se promenio od strane vlade Narodne Republike Kine u 1958. na trenutni sistem korišten u zemlji, i drugim stranim i međunarodnim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije, Biblioteka Kongresa, Međunarodna organizacija za standardizaciju, te se naširoko koristi za učenje mandarinskog kineskog jezika za strane studente: hanju pinjin. U međuvremenu, u Republici Kini (Tajvanu), GR je preživeo do 1970-tih kao pomoć za izgovor u jednojezičnim rečnicima.[20] ali se zvanično zamijenio u 1986. za modifikovan oblik poznat kao Mandarinski fonetski simboli 2.[21]

Opis[uredi - уреди]

Napomena: U ovom odeljku reč „ton“ je skraćen kao „T“: tako T1 znači ton 1 (prvi ton), itd. Za pomoći čitaocima nepoznati sa Gvoji Romadziom, pinjinski ekvivalenti su dodati u zagradama.

Osnovni oblici (Ton 1)[uredi - уреди]

Važan inovacija GRa, kasnije usvojena od strane pinjina, je da koristiti različita bezvučna/zvučna parova suglasnika latinice za zastupanje aspiratne i neaspiratne zvuke u kineskom. Na primjer b i p predstavljaju /p/ i /pʰ/ (p i p‘ u Vejdu). Potencijalna zbunjujuća funkcija GRa je j, ch, i sh da predstavljaju dve različite serije zvuka. Kada su praćeni sa i ta slova odgovaraju na alveolo-palatalne zvuke (pinjinovo: j, q, i x); inače oni odgovaraju na retrofleksne zvuke (pinjinovo: zh, ch, i sh). Čitaoci upoznati sa pinjinom moraju platiti posebnu pažnju na ovaj pravopis: na primer, Gvoji Romadziovo ju, jiu, i jiou odgovaraju na pinjinovo zhu, ju, i jiu tim redom.

Pravopis Gvoji Romadzia ima ove dodatne osobine:

  • iu prestavlja zatvoreni prednji zaobljen suglasnik /y/ pisan ü ili u mnogim slučajevima jednostavno u u pinjinu.
  • Zadnji -y predstavlja alofone i (IPA: [ʐ̩], [z̩] i [ɹ̩]): Gvoji Romadziovo shy i sy podudaraju se sa pinjinovim shi i si tim redom.
  • el podudara se sa pinjinovim er (-r odvojava se da naznači ton 2). Najvažnija upotreba -(e)l je za rotički sufiks, kao u ideal = i dean + -(e)l, „malo“ (yìdiǎnr).
  • Broj vrlo čestih morfema imaju skraćenicu u GRu. Najčešći su: -g (-ge), -j (-zhe), -m (-me), sh (shi) i -tz (-zi).[22]

Tonske modifikacije[uredi - уреди]

Po podrazumevanim vrednostima, osnovni GR pravopis gore opisan se koristi za ton 1 slogove. Osnovni oblik je tada modifikovan da pokaže tonove 2, 3 i 4. To je izvršeno na jedan od tri načina:

  • Ili samoglasnik se promjeni na neki drugi samoglasnik koji ima sličan zvuk (i na y, na primer, ili u na w)
  • Ili slovo je udvostručen
  • Ili tiho slovo (r ili h) se dodaje nakon samoglasnika.

Kad god je to moguće sažet prvi način se koristiti. Sledeća pravila palca pokriva većinu slučajeva.

Ton 1 (osnovni oblik)

shiue, chuan, chang, hai, bau (xuē, chuān, chāng, hāi, bāo)

Ton 2: i/u → y/w; ili dodaj -r

shyue, chwan, charng, hair, baur (xué, chuán, cháng, hái, báo)

Ton 3: i/u → e/o; ili dupli samoglasnici

'sheue, choan, chaang, hae, bao (xuě, chuǎn, chǎng, hǎi, bǎo)

Ton 4: promjeni/udvostruči zadnje slovo; ili dodaj -h

shiueh, chuann, chanq, hay, baw (xuè, chuàn, chàng, hài, bào)

Neutralni ton: počni sa tačkom

perng.yeou, dih.fang (péngyou, dìfang).

Izuzetak Slogovi sa početnim sonantom (l-/m-/n-/r-) upotrebljavaju osnovni oblik za T2 umesto T1. U ovim slogovima (retki) T1 je obeležen sa -h- za drugo slovo. Na primer mha je T1 (), dok ma je T2 ().[23] T3 i T4 su regularni: maa () i mah ().

Složene reči[uredi - уреди]

Važan princip Gvoji Romadzia je da slogovi koji stvaraju reč trebaju biti napisani zajedno. Ovi izgleda prema govornicima evropskih jezika kao očito, ali u kineskom pojam „reč“ nije lako ustanovljen. Osnovna jedinica govora, popularno se misli da je to jedan slog zastupljen sa znakom ( tzyh, ), koji u većini slučajeva predstavlja značajan slog ili morfem,[24] manja jedinica od „lingvističke reči“. Znakovi su pisani i štampani bez razmaka između reči, ali u praksi većina kineskih reči se sastojati od dvosložnih jedinjenja, i bila je Džaova hrabra inovacija u 1922. da prikaže to u GR pravopisu da grupiše odgovarajuće slogove zajedno u reči.[25] To je predstavljao radikalni odstup od pisanja spojnica u Vejd-Džajlsu kao što je Kuo2-yü3 Lo2-ma3-tzŭ4 („Gvoji Romadzi“ u Bejd-Džajlsu). Ovaj princip prikazan dole je bio kasnije usvojen u pinjinu.

Primer[uredi - уреди]

Ovo je izvod iz J. R. Džaovog govorenog kineskog. Tema je naučno-stručna ("Šta je sinologija?"), ali izgled kolokvijalan. Tonske beleške su istaknuti koristeći istu šemu boja kako što je gore. Verzije u kineskim znakovima, pinjinu i našem jeziku su dane ispod Gvoji Romadziovim tekstovima.

"Hannshyue" de mingcheng duey Jonggwo yeou idean butzuenjinq de yihwey. Woomen tingshuo yeou "Yinnduhshyue", "Aijyishyue", "Hannshyue", erl meiyeou tingshuo yeou "Shilahshyue", "Luomaashyue", genq meiyeou tingshuo yeou "Inggwoshyue", "Meeigwoshyue". "Hannshyue" jeyg mingcheng wanchyuan beaushyh Ou-Meei shyuejee duey nahshie yiijing chernluen de guulao-gwojia de wenhuah de i-joong chingkann de tayduh.[26]
Gvoji Romadziovi ton
Ton 1 (prost oblik: nebeležen) Ton 2 Ton 3 Ton 4

Uprošćeno kinesko pismo: 汉学的名称对中国有一点不尊敬的意味。我们听说有印度学、埃及学、汉学,而没有听说有希腊学、罗马学,更没有听说有英国学、美国学。汉学这个名称完全表示欧美学者对那些已经沉沦的古老国家的文化的一种轻看的态度。

Tradicionalno kinesko pismo: 漢學的名稱對中國有一點不尊敬的意味。我們聽說有印度學、埃及學、漢學,而沒有聽說有希臘學、羅馬學,更沒有聽說有英國學、美國學。漢學這個名稱完全表示歐美學者對那些已經沉淪的古老國家的文化的一種輕看的態度。

Pinjin: "Hànxué" de míngchēng duì Zhōngguó yǒu yìdiǎn bùzūnjìng de yìwèi. Wǒmen tīngshuō yǒu "Yìndùxué," "Āijíxué," "Hànxué," ér méiyǒu tīngshuō yǒu "Xīlàxué," "Luómǎxué," gèng méiyǒu tīngshuō yǒu "Yīngguóxué," "Měiguóxué." "Hànxué" zhèige míngchēng wánquán biǎoshì Ōu-Měi xuézhě duì nàxiē yǐjing chénlún de gǔlǎo-guójiā de wénhuà de yìzhǒng qīngkàn de tàidù.

Prevod: Izraz „sinologija“ nosi lagan ton nepoštovanja prema Kini. Jedan čuje „indologoju“, „egiptologiju“ i „sinologiju“, ali nikada „grčkologiju“ ili „rimologiju“—a kamoli „anglologiju“ ili „amerikologiju.“ Izraz „sinologija“ saževa pokroviteljski odnos evropskih i američkih naučnika prema kulturama propalim drevnim imperijima.

Izdanja knjiga[uredi - уреди]

Juenžen Džao je koristio Gvoji Romadzi u četiri uticajna dela:

  • Sažet rečnik govornog kineskog jezika (u saradnji sa Lien Šeng Jangom) (1947)
  • Mandarinski bukvar (1948): Ovaj kurs je originalno korišten u Specijalizovanom programu obuke vojske u Harvard univerzitetovoj školi za prekomorske uprave u 1943-1944. a kasnije i u civilnim kursevima.[27]
  • Gramatika govornog kineskog jezika (1968a)
  • Čitanje u uobičajenom kineskom jeziku (1968b)
    za razliku od maternog kineskog jezika (bairhuah, pinjin: báihuà) stil često čitan od strane studenata.

Čitanje u uobičajenom kineskom jeziku je napisano „da bi naprednom student govornog kineskog imao stvar za čitanje koja se zapravo može koristiti u svom govoru.“[28] Sastoji se od tri sveske kineskog teksta sa Gvoji Romadziovom latinizacijom. One sadrže neke uživo snimljenih dijaloga: „Fragmenti autobiografije,“ dve drame i prevod Luis Kerolove „Alisa s one strane ogledala (Tzoou daw Jinqtz lii)“.[29]

Volter Sajmon 1942. upoznao je sinologe koji govore engleski jezik sa Gvoji Romadziom u posebnoj brošuri, Nova službena kineska latinica. Preko ostatka 1940-tih godinama on je objavio niz udžbenika i časopisa,[30] kao i kinesko-engleski rečnik, sve koristeći GR. Njegov sin Hari Sajmon je kasnije koristio GR na književnim radovima o kineskoj lingvistici.[31]

J. Liu 1960. godine, kolega Volter Sajmoa u Školi orijentalne i afričke studije, objavio je Pedeset kineskih priča. Ovi izbori iz klasičnih tekstova su predstavili u oba klasičnom i savremenom kineskom jeziku,[32] zajedno sa GR latinizacijama i romanizovane japanska verzije pripremljeni od strane Sajmona (u to vreme profesor kineskog u Univerzitetu Londona).

Lin Jutangov kinesko-engleski rečnik (1972) uključuje niz inovativnih karakteristika, od kojih jedna je pojednostavljena verzija Gvoji Romadzia.[33][34] Lin je eliminisao najveći deo pravopisnih pravila o zamjenjivanja samoglasnika, kao što se može videti iz njegovog pisanja Guoryuu Romatzyh,[33] u koje obično -r je upotrebljeno za T2 i udvostručeni samoglasnik za T3.

Učenje jezika[uredi - уреди]

Većina učenika kineskog sada počinju sa hanju pinjinom, koju je lakše naučiti nego GR.[35] Ali GR ima svoje prednosti. Prema Juenžen Džaou:

[GR] pravi pravopis reči više komplikovanim, ali daje individualnost na licu reči, sa kojim se može povezati značenje … Kao instrument nastave, tonski pravopis reči se pokazao u praksi da je najmoćniji pomoć u omogućavanju učenika da shvatiti materijal sa preciznošću i jasnoću.[36]

Na primer, možda može biti lakše zapamtiti razliku između GR-ovog Beeijing (grad) i beyjiing („pozadina“) od pinjinskih verzija Běijīng i bèijǐng gde se tonovi čine da su gotovo naknadni misao.

Nisu svi učitelji uvereni u superiornost GR-a kao sredstvo da se učenici obuče ispravan tonove reči. Jedna studija sprovedena u Univerzitetu Oregon 1991-1993 uporedila je rezultat korištenja pinjina i GRa u poučavanju osnovnog kineskog dvojim grupama podudaranim učenicima. Zaključak je bio da „GR nije dovelo do znatno veće tačnosti u tonskom izgovoru.“[37]

Gvoji Romadzi se još nastavlja da se koristi od strane nekih profesora kineskog. 2000. godine Princetonska serija kineskih početnih udžbenika objavljeno je u obim verzijama GRa i pinjina.[38]

Napomene[uredi - уреди]

  1. 1937. godine sinologista Tritel je smislio njemački prevod: „Lateinumschrift der Reichssprache“ (DeFransis[1950]: p. 4, zabeleška 4).
  2. Jedina druga latinizacija koji koristiti tonski pravopis slova u reči je pojednostavljeni Vejd, izmenjen oblik Vejd-Džajlsa kiji je smislio švedski lingvista Olov Bertil Anderson.
  3. U ovim primerima air (ái), sa uzlaznim tonom znači „rak“, dok ay (ài) sa silaznim tonom znači „ljubav“.
  4. „Rezultati su jasno označili da Gvoji Romadzi nije doveo do znatno većeg tačnosti u proizvodnju tona. Zapravo, korištenje Gvoji Romadzi je dovelo do nešto niže stope tačnosti tonske proizvodnje za materne govornike oba američkog engleskog i japanskog jezika.“ McGinnis(1997).
  5. ((en)) Kratochvíl(1968):169
  6. ((en)) Za detaljnu priču o istorijskoj pozadini, vidi Džon DeFransis. "Poglavlje 4 iz DeFransis(1950)". pinjin info. http://www.pinyin.info/readings/texts/DeFr1950.html. pristupljeno 27. 02. 2007.. 
  7. Džao(1948):11
  8. Za istorijsku pozadinu vidi Džon DeFransis. "Jedna država, jedan narod, jedan jezik". pinjin info. http://www.pinyin.info/readings/texts/DeFr1950.html. pristupljeno 27. 02. 2007..  (Poglavlje 4 iz DeFrensis(1950)).
  9. DeFransis(1950): Poglavlje 4, napomene 43 i 46.
  10. DeFransis(1950): 74
  11. Kratochvíl(1968):169
  12. 国音字母第二式 / Gwoin Tzyhmuu Dihell Shyh / Guóyīn Zìmǔ Dì'èr Shì: vidi Simon, W.(1947):Tabela X, lxxi.
  13. 国音常用字汇 / Gwoin Charngyonq Tzyhhuey / Guóyīn Chángyòng Zìhuì: vidi Džao(1948):11.
  14. Džao(~1968)
  15. DeFransis(1950): 77–78
  16. DeFransis(1950): 75.
  17. „[GR] se temelji na niz vrlo loše fonetske laži, i zbog toga će biti vrlo teško da se nauči, te stoga nepraktičan.“ Karlgren(1928):20
  18. DeFransis(1950):76
  19. Kratochvíl(1968):169.
  20. Za priču o fonetizaciji kineskog u Tajvanu, vidi Čen(1999):189
  21. Vi-vun Taifalo Čiung. "Jezička latinizacija i planiranje u Tajvanu". Centar za studiju Toat-Han. http://www.de-han.org/pehoeji/lomaji/4.htm. pristupljeno 27. 02. 2007..  To je elektronska verzija Čiunga(2001).
  22. Ove i druge skraćenice su navedene u Džao(1968a):xxx.
  23. Primeri: (T1) Mha.mha (妈妈 Māma), "Mum"; (T2) mamuh (麻木 mámù), "numb".
  24. Džao zove taj karakter „sociološku reč“, jer je jedinica koji dečiji vokabular se meri, novinari su plaćeni i telegram se tereti za plaćanje. Džao(1968a): 136.
  25. DeFransis(1950): Pog. 4, napomena 46.
  26. Izvod iz Her Wey Hannshyue? (Hé wèi Hànxué?) od Jou Faagau (Zhōu Fǎgāo). Džao(1968b): I,111
  27. Džao(1948):v.
  28. Džao(1968b): I,iv
  29. 走到鏡子裡跟阿麗思看見裡頭有些什麼 Tzoou daw Jinqtz lii gen Alihsy Kannjiann Liitou Yeou Shie Sherme / Zǒu dào jìngzili gēn Ālìsī kànjian lǐtou yǒu xiē shénme.
  30. Pogledajte kompletni spisak tih publikacija.
  31. Vidi na primjer Sajmon, H. F.(1958).
  32. „glavni cilj [knjige] je da upozna studente klasičnog oblika posredstvom savremenog govornog jezika.“ Liu (1960):xii (Uvod od strane V. Sajmona)
  33. 33.0 33.1 „U originalnom izdanju, 'Guoryuu Romatzyh' (國語羅馬字) je korišten kao šema za romanizaciju.“ Još jedna osobina je bila: „Brzo sistem indekse“: „jedan izum Lin Jutangov sa namerom pružanja jednostavno i jednoznačno pravilo da nađe svako kinesko slovo … ovaj njegov indeks nije naširoko korišten od svog postojanja.“ Lin Jutang. "Kinesko-engleski rečnik savremene upotrebe (elektronska verzija)". Kineski univerzitet Hong Konga. http://humanum.arts.cuhk.edu.hk/Lexis/Lindict/lyt-fl.htm. pristupljeno 27. 03. 2007.. 
  34. Čing(1975).
  35. Džaova sopstvena, možda optimistična, procena je da „učenje pravila Nacionalnog pravopisa [tj. GR] traje oko dve nedelje duže nego ostali sistemi…“ Džao i Jang(1947):xix.
  36. Džao(1948):11.
  37. McGinnis(1997)
  38. Ch'en et al.(2000)

Izvori[uredi - уреди]

  • Džao, Juenžen (1948). Mandarinski bukvar: kurs o govornom kineskom jeziku. Harvard Univerzitet. 
  • Džao, Juenžen (1968a). Gramatika govornog kineskog jezika. Univerzitet Kalifornije. ISBN 0-520-00219-9. 
  • Džao, Juenžen (1968b). Čitanje u uobičajenom kineskom jeziku. Asian Language Publications, Inc. ISBN 0-87950-328-9. 
  • Džao, Juenžen (1968c). Language and Symbolic Systems. Kembridž Univerzitet. ISBN 0-521-09457-7. 
  • Džao, Juenžen; i L. S. Jeng (1947). Concise Dictionary of Spoken Chinese. Harvard Univerzitet. ISBN 0-674-15800-8. 
  • Čen, Ping (1999). Modern Chinese: History and Sociolinguistics. Kembridž Univerzitet. ISBN 0-521-64572-7. 
  • Čiung, Vi-vun Taifalo (2001). "Romanizacija i jezički plan u Tajvanu". The Linguistic Association of Korea Journal 9 (1): 15–43. 
  • DeFransis, Džon (1950). Nacionalizam i Jezička reforma u Kini. Princton Univerzitet. 
  • Karlgren, Bernhard (1928). Romanizacija kineskog. London: China Society. 
  • Kratochvíl, Paul (1968). Kineski jezik danas. Hutchinson. ISBN 0-09-084651-6. 
  • Lin, Jutang (1972). Kinesko-engleski rečnik savremene upotrebe. Kineski univerzitet Hong Konga. ISBN 0-07-099695-4. 
  • Liu, J. (1960). Pedeset kineskih priča (Yan-wen dueyjaw Jonggwo Guhshyh wuushyr pian / 言文对照中国故事五十篇). Lund Humphries & Co. Ltd. ISBN 0-85331-054-8. 
  • Sajmon, Volter (1942). The New Official Chinese Latin Script Gwoyeu Romatzyh. Tables, Rules, Illustrative Examples. Arthur Probsthain.