Tradicionalno kinesko pismo

Izvor: Wikipedia

Tradicionalno kinesko pismo ili tradicionalni kineski znakovi su izrazi koji se koriste za dva standardna seta za tiskana kineskih slova. Moderni oblik kineskih slova se prvi put pojavio s kancelarijskim pismom za vrijeme dinastije Han, te je bio manje-više stabilan od 5. vijeka za vrijeme Južnih i Sjevernih dinastija. Izraz "tradicionalan" se koristi u kontrastu prema tradicionalnim znakovima još jednog standardiziranog seta — pojednostavljenim kineskim slovima koje je standardizirala vlada Narodne Republike Kine od 1950-ih.

Tradicionalni znakovi se službeno koriste u Tajvanu, Hong Kongu i Macauu. Među prekomorskim kineskim zajednicama (osim Singapura i Malezije), također dominiraju tradiciopnalni znakovi.[1] Nasuprot tome pojednostavljeno kinesko pismo se koristi u službenim spisima matične Kine, Singapura i Malezije. Debata o tradicionalnom i pojednostavljenom pismu dugo traje među kineskim zajednicama.

Kineski nazivi[uredi - уреди]

Među govornicima kineskog jezika, tradicionalni kineski karakteri se zovu na nekoliko različitih imena. Vlada Republike Kine (Tajvana) službeno zove tradicionalne kineske karaktere: standardne karaktere ili ortodoksne karaktere (tradicionalno pismo: 正體字, uprošć. kin. 正体字, pinjin: zhèngtǐzì, tongjong pinjin: jhèngtǐzìh, džujin: ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ). Međutim, isti pojam se koristi izvan Tajvana da se razlikuje standardni, uprošćeni i tradicionalni karakteri od varijantnih i idiomatskih karaktera (tradicionalno pismo: 異體字, uprošć. kin. 异体字, pinjin: yìtǐzì).[2]

Nasuprot tome, korisnici tradicionalnog kineskog pisma izvan Tajvana, kao što su korisnici u Hong Kongu, Makau i prekomorskin kineskim zajednicama, i takođe korisnici uprošćenog kineskog pisma, zovu ih složenim karakterima (tradicionalno pismo: 繁體字, uprošć. kin. 繁体字, pinjin: fántǐzì). Neformalni naziv „stari karakteri“ (kin. 老字, pinjin: lǎozì) ponekad se koristi među korisnicima uprošćenog kineskog pisma.

Korisnici tradicionalnih karaktera takođe ih ponekad zovu „potpuno-oblikovani karakteri“ (tradicionalno pismo: 全體字, uprošć. kin. 全体字, pinjin: quántǐzì), da bi ih razlikovali od uprošćenih kineskih slova.

Neki korisnici tradicionalnih karaktera obrazložuju da tradicionalni karakteri su originalni oblik kineskih slova i ne mogu da se zovu „složenim“ kad oni nikada nisu napravljeni složeni. Karakteri su sačuvani kakvi su, i da uprošćeni karakteri ne mogu biti „standardni“, jer uprošćeni karakteri se ne koriste u svim Kinesko-ježičnim regionima[3]. Isto tako, podupirači uprošćenih kineskih karaktera prigovaraju na opis tradicionalnih karaktera kao „standardni“, jer oni vide nove uprošćene karaktere kao savremeni standard koji se koristi kod velike većine kineskih govornika. Oni takođe ističu da tradicionalni karakteri nisu doista tradicionalni jer kineski karakteri su se dosta znatno promenili kroz dugo vremena. Mnogi karakteri od Han dinastije su načinito više razrađeni od izvornog standarda.[4]

Neki stariji ljudi zovu tradicionalne karaktere „pravilne karaktere“ (kin. 正字, pinjin: zhèngzì) i uprošćene karaktere kao „uprošćeno-potezni karakteri“ (tradicionalno pismo: 簡筆字, uprošć. kin. 简笔字, pinjin: jiǎnbǐzì) ili „smanjeno-potezni karakteri“ (tradicionalno pismo: 減筆字, uprošć. kin. 减笔字, pinjin: jiǎnbǐzì)[5].

Štampani tekst[uredi - уреди]

Kada štampaju tekst, ljudi u kontinentalnoj Kini i Singapuru uglavnom koriste uprošćen sustav. Međutim, Narodna Republika Kina takođe ponekad štampa materijal namenjen da se čita van kontinentalne Kine koristeći tradicionalne karaktere (obrnuto je takođe istinito). U rukopisnom tekstu, većina ljudi koriste neformalne, ponekad osobne simplifikacije. U većini slučajeva, alternativni karakter (異體字) se koristi u mjestu karaktera od više poteza, kao što su 体 za 體. Neke simplifikacije su vrlo rasprostranjene, posebno „taj“ (tái) y 台灣 „Tajvanu“ (Táiwan) za razliku od standardnog karaktera (臺). Osim toga, bila su dva glavna upotreba alternativnih karaktera u starom dobu. Prvo, alternativni karakteri su korišteni za izbjegavanje korištenje karaktera formalnog naziva važne osobe u manje formalnim kontekstima kao način prikazivanja cenjena te osobe, da bi čuvali slova imena te osobe. Ovo dejstvo se zove „izbjegavanje uvrede“ (避諱) u Kineskom. Drugo, alternativni znakovi su korišteni kada su isti znakovi ponovljeni u kontekstu da bi se pokazali da je ponavljanje namjerno nego urednička greška (筆誤).

Kodiranje računalnih znakova[uredi - уреди]

U prošlosti, tradicionalni kineski je najčešće izveden koristeći šemu Big5, koja favoritizira tradicionalno kinesko pismo. Unikod, međutim, je postao izuzetno popularan način renderovanja. Unikod daje jednaku važnost uprošćenim i tradicionalnim kineskim karakterima. Ima razne načine koje su dostupne da se unose kineske karaktere u računarima.

Veb stranice[uredi - уреди]

WWW Konzorcijum preporučuje korištenje oznake zh-Hant za jezički kod kad se koristi sadržaj kineskog jezika u tradicionalnim kineskim slovima[6].

Upotreba u drugim jezicima[uredi - уреди]

Tradicionalna kineska slova su takođe korištene u korejskom handža pismu, i umjereno uprošćeni tradicionalni karakteri se koriste u modernom japanskom kanđi pismu. Japanski kanđi je takođe pojednostavljen. Reforma je uticala na manji broj japanskih karaktera, u odnosu na kineske reforme, i mnogi uprošćeni kanđi karakteri podudaraju se sa onima koji su uprošćeni u Kini, ali jedan manji broj su uprošćeni drugačije pa se stvorila treća verzija (npr. „zmaj“ 竜 japansko, 龙 (kinesko uprošćeno), 龍 (kinesko tradicionalno)).


Reference[uredi - уреди]

  1. Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2
  2. ((en)) Academy of Social Sciences, (1978), Modern Chinese Dictionary, The Commercial Press: Peking.
  3. ((en)) Huang, Jack. Huang, Tim. [1989] (1989) Introduction to Chinese, Japanese, and Korean Computing. World Scientific publishing. ISBN 9971-5-0664-5
  4. ((en)) Norman, Jerry (1988) Chinese, Cambridge University Press}}, str. 81.
  5. reči uprošćeni i smanjeni su zapravo izgovoreni isto (homonimi) u mandarinskom jeziku, i oba izgovorene „đian“ (pinjin: jiǎn)
  6. ((en)) w3org

Eksterni linkovi[uredi - уреди]